ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

уторак, 8. фебруар 2022.

XXXX

 

OETSKA KRATKA PRIČA - Precvetala

Izvinite, ali skraćeno ću

JBG!

od osnovne pišem, osvajam nagrade,. Nisam mislila o tome kao o prestižu- jednostavno, tako sam živela. Na časovima francuskog, pisala sam poetske radove; na kursu engleskog, isto. Na putu do mesta održavanja takmičenja iz matematike, cepala bih list i pisala kratke priče. Kada  spavam, sanjam TO. Ali, govoriti  sam mogla samo dok nism upoznala suvu, sivu, sedu otvorenost ka životu. Ubrzao mi je tempo prelaska iz relapsno-reminentne u relapsno progresivnu MS. Uprkos mentalnom poremećaju, jasno uočavam zaboravnost, rasejanost, poteškoće sa koncentracijom.

Jesam poeta (toga se sećam)

Jesam obožavalac ljudskosti (i toga, da)

Neljude brišem gummicom (drugačije ne bih, jer bih zaboravila zašto)

Marina Precvetala

--------

12. FEBRUAR 1942.

Rat je u nama

Žar koji još teče našim venama

Uspomene koje grizu jače od vukova

Urlici u tihim predavanjima

U ušima zatvorenim šakama

I svim tim gnevom što plamti

Logor smrti kao kovčeg blaga

Stoji sakriven i truli

Dok čeka iskopavanja

Kurjaci ližu krv mrtvih i

Laju laju laju

Na pahulje u našim grudima

Riču sve snažnije

Stojte mirno pred otiscima

Prstiju i tela na žicama

Za zadnje čisto obećanje

Za poslednji bol

Poput sečiva.

----

USPOMENA

Kad ti je najteže,

pogledaj iza:

uporno te prati

sasvim mala,

iscrpljena,

u maglu uvijena,

stara, draga,

krhka

uspomena.