alma.izdavackakuca@yahoo.com
Афоризми и афористичари 19 Коначни избор
Када живот заволиш толико да му се сасвим предаш, он постане
звер најсуровија.
Бити на ивици издржљивости не траје дуго. Само баци поглед пре-
ко.
Основни закон природе је биће што бити мора.
Људи причају и певају да се не би чула истина душе која шапуће.
И када си у маси људи, одлуку доносиш само ти.
Данас јеси ‒ сутра не, а између чучи лепота зле судбине
Ако би нешто да промениш, погледај прво у огледало.
Светло обележимо Дан и угасимо лампе пре сна.
Правом на грешку, осваја се истина.
Смрт није кад срце ућути; наступи када душа пресахне.
Ако је не изговориш, никада нећеш упознати истину.
Вишепартијски систем значи да више партија ради по истом систе-
му.
Ако присвајаш болесном намењено, биће сахрањено наше познан-
ство.
Када се родиш, не знаш да си жив, када умреш, да си мртав.
Најсрећнији је онај ко није тужан.
Љутит човек сличан је невремену: намршти се, разгалами и саспе
сав бес на друге.
Јаче мрзи онај ко је волео од онога ко је био вољен
„Нисам ти рекла све“ (наставићу у следећем животу).
Демократски одлучујем о твојој судбини и зато пази да ми не ста-
неш на добру вољу.
Неко плаче од среће, неко од туге, неко осећања не одаје.
Ако те моле за помоћ, не мисли да си бог.
Прошло је невреме, прошао непријатељ, пролазе дани, али никако
да прођеш ти, боле, никако.
Немам где да легнем ‒ кревет препун успомена.
Кад одрастеш, буди Човек.
Нема проблема само тамо где ни човека нема.
Без поштења, живот је грешка неопростива.
Када човека упознаш добро, лакше га заборавиш.
Разочаран човек свима окреће леђа; никако да схвати како не може
најодговорнијем ‒ себи.
Ако си за промене, промени се
ЈЕДНАКОСТ значи ЈЕДНА КОСТ за све изгладнеле
Ако дете превише чувате од свакодневних мањих непријатности,
гајите заправо оно што не треба: одбојност према нужној реал-
ности
Када чујеш болну вест, уради нешто добро. Свест ће веру вратити.
Иако шета сасвим гола, ретко кога привлачи истина.
Ако се стално сусрећеш са вестима о смрти, схватиш колико је бо-
гатство само један дан живота.
Можеш дати одговоре на милион питања о човеку, али не на „шта
га чека у наредном минуту?“
Нема силе која ће надјачати осећај човека кад сусретне себе само-
га.
Не знам ко сам, знам само да нисам оно што мислиш да јесам.
Не треба се плашити страха.
II
КЊИГЕ
Марина Адамовић
АФОРИЗМИ И ДРУГЕ КРАТКЕ МИСЛИ
(Дигитално издање, Београд, 2019)
Ако не знаш шта је живот, погледај на гроб.
Ако расплачеш дете, доживотно ћеш плакати ТИ.
Била сам дете када су ме вешто лагали. Сада сам одрасла и научи-
ла вешто да им верујем.
Буди добар и очекуј да ти се не врати.
Будите мирни ‒ армија је у борбеној готовисти.
Вас не треба подстицати, ви подстичете монотонију да побегне у
историју!
Границе не прелазите, славите, певајте, сигурни сте, сигурни.
Данас је неко умро. Пада ноћ; поздравља нову звезду.
Екстровертан или не, право ТИ је негде другде.
Живот без наде има наде.
И храна, и вода, и кућа, и лек ‒ све је у само једној ствари ‒ БИТИ
ЧОВЕК
Идеалиста је онај ко машта да у стварности има идеала.
Из претужног гроба, лековита травка ниче.
Између ње и мене, стоји само тишина – СМРТ.
Интелигентног човека нико не може убедити да је паметан.
Једна смрт мења хиљаду живота. Она ћути, а ови се стрељају у себи.
Кад ти је најтеже, погледај иза: упорно те прати сасвим мала, исцр-
пљена, у маглу увијена, стара, драга, крхка успомена.
Кад ти смрт у живот уђе, распламсаш се као свећа
Када ћутиш а срце боли, знак је да ће скоро кренути цунами.
Како некоме толико верујем да сам спремна живот да му дам, по-
стадох млада и бесмртна.
Култура је религија хуманости.
Лепа реч гвоздена врата у челик претвара.
Мењам непроживљено трајање за доживљени плам из срца.
Мрак пада на град који слави Дан победе.
На пола пута станеш, вратиш се и... епитаф се исписао сам.
Највише губи онај ко најмање даје.
Научила сам да лажем. Ето, искрено вам кажем.
Нема тако јаке, паметне мисли која би човеку разјаснила да је жив
и да ће умрети.
Није страшно бити сам кад никога нема.
Никада нећеш доћи до истине. Зашто? Компликовано је да ти обја-
шњавам, али веруј, тако је. Стварно? Апсолутно. Да.
Нисам се снашла у животу, а он мене ни нашао није.
Ној је гурнуо главу у песак да је охлади, а извукао издужену упла-
шен од угледаних грехова бивших хероја.
Пакао под нама распаљује пакао у нама.
Пас уличар не заради грип, температуру. Тек понекад лом ноге или
главе.
Писана реч мање лаже од изговорене.
Помирити се са чињеницом да се у животу само губи, није лако
(готово, и овај минут је изгубљен).
Помоћ очекуј од човека коме је потребнија.
Претвараћу се да ништа не знам, да сам уморна и, најзад, сасвим
опуштена – када умрем.
Признајем: у животу ми не треба нико, само ОН – Живот.
Пролеће и јесен, сажетак су живота.
Разумеће те тек када заћутиш.
Рај на небесима, рај је нашег понашања.
Резон живота је СМИСАО БЕЗ смисла.
Реченица без тачке значи да се можемо надати наставку бајке.
Сажети себе у неколико слова, сасвим је довољно за биографију.
Свану када не свиће и роди се кад се умире.
Све сам слабија, а халапљиво по цео дан лижем и гутам кнедле.
Срећа је замишљати да си срећан.
Страх од живота, последица је љубави према његовом кориснику.
Схватићеш колико си га волео тек када ти каже збогом ‒ живот.
Тајна која се никако не може открити пре смрти јесте истина.
Тек када изговориш „јаооо“, чујеш исто од човека поред.
Толико празнине око мене да ова у мени не зна где би.
Ћутим да не бих говорила истину. Истина вришти да би ме примо-
рала.
У лету, време ме избаци без падобрана.
У маси људи, чучи човек.
У овој соби не чује се ништа због прегласног одјека тишине.
Узалудна је надареност ако поседника гуше црнилом.
Уздигнуте главе, ходаћу корак по корак до подлоге живе јаме.
Уметност је култура давања ради трајања.
Чекам зору да проверим колико је неба ноћ оставила сунцу.
Шта је стварна порука мојих гнусних речи, полеђина капака писа-
ће вам после смрти.
Што ми је души теже, ноге јуре брзо, брже.
