IV PROZNA LIRIKA - NALIK NA BOJANA

Majka je uzdahnula: "I moja ćerka.."
Otac je ćutao i zamišljeno gledao
Brat je izgovorio: "Sećam se brata.."
Devojčica je pokazala: "To, moja seka?"

Ulicom je potekao vapaj, 
Srce se rasplelo i kotrljalo do najudaljenije Sunčeve strele

Iz ove rane prokapaće nada!
Čuj!

IV PROZNA LIRIKA - NEŠTO

Nešto je zvecnulo.
Teturalo se pločnikom.
Pogledao je u to i
zadivio se.
Šta je rasplamntalo pažnju onoga stvora?
To ne može niko objasniti
ali
nešto sitno - 
najkrupniji je deo života.

S tim sitnim
on
i
dalje
živi

Neka mu je laka bezgranična osama

I V PROZNA LIRIKA - I? ŠTA SAD?

Ja bih ovu...
Onu ne?
Ne garantujem,
možda,
možda...

Dvoumite se?
Ne,
to mi nije u opisu ličnosti
Dakle?
Sve bih, sad bih stvarno sve,
ali,
ipak, odustajem.

Cele je noći smišljao tekst drame o piluli za trovanje
Sutra su ga našli smrzlog u opremi za skijanje
- davnog jula 
- devedeset i 
- ko te pita koje?

Ja, sigurno,
ne... 
To mi nije u opisu lirike
ni nomenklature prozaike

Glava nam je meta giljotine

I V PROZNA LIRIKA - TRAVA I SEĆANJE

Sećam se...
Prišla je žena mojih godina, nasmešila se i rekla 
"poznajem te odnekuda..a ti? Sećaš li se ti?"
"Izvini, nisam baš pri sebi... ne bih rekla, ne bih, a možda bih i puno toga...."
"Važi, onda ćuti i prati šta ću ti pročitati."
Pratila sam misao za mišlju i najednom se setila
Toga dana
u toliko sati
postala sam samoj sebi dvojnica
iz hiljadu razloga

Prvi nisam upamtilja, a hiljaditi je zaboravio mene
Spomenik sa prstima na čelu ostavite, molim!
I travu ispod! Da, da, da! I onu iznad! Tu!

IV PROZNA LIRIKA - BROTIGANE DRAGI, A GDE SMO MI?

Brotigane dragi... sledim te... s Bodlerom - ne; s tobom ispijam zrnca na cevčice...
Važi
Važi
U redu
Slažem se
... oui.oui, 
ce n'est pas vrai ?
Mais
possible! nos deux! 
Oui,il etait 
c'etait ...
Adieux, ma chérie.. adieux
Klimni i ti svima... red je ! 
klimni i pašće stolica za ljuljanje...
na degenerativne glave poetofobije....
a
die
uuux adieux
A
gde je svet?
Da.. nema me... si, si, si
ni tebe...eeee
h(aš)~~~~

IV PROZNA LIRIKA - BEZGREŠNI GREŠNIK

Bezgrešnog čoveka nema.
Ima onog koji to ne priznaje i onog koji bi priznao skokom u ambis.

Glasam za grešnike koji se ne stide da kažu "jesam, zgrešio sam"; 
tada im brišem svaku mrlju i uzdižem do oblaka (ne da bi skočili s takvih visina, ne!)

I ja sam sam grešna...
samo da se setim što...
pa
da 
odaberem
kome
to
šapnuti u krvavo uvo.

kap
po
kap
- pečat za sva vremena

(dobacuje zvezdasta ars poetička humka)