I V PROZNA LIRIKA - TRAVA I SEĆANJE

Sećam se...
Prišla je žena mojih godina, nasmešila se i rekla 
"poznajem te odnekuda..a ti? Sećaš li se ti?"
"Izvini, nisam baš pri sebi... ne bih rekla, ne bih, a možda bih i puno toga...."
"Važi, onda ćuti i prati šta ću ti pročitati."
Pratila sam misao za mišlju i najednom se setila
Toga dana
u toliko sati
postala sam samoj sebi dvojnica
iz hiljadu razloga

Prvi nisam upamtilja, a hiljaditi je zaboravio mene
Spomenik sa prstima na čelu ostavite, molim!
I travu ispod! Da, da, da! I onu iznad! Tu!