Epitafi
epitafi
epitafi
Mesec se igra senkama
dobacuje mi različite
svakoj pori u tamnijoj nijansi
Život je tako jednostavan
kada ga gledaš sa zapada
Svetloš se razloži
na proste činioce
ruža i karanfila
Kiša suza
..
Jutro proverava da li ga ima
oči su mu u plačnom grču
Sedim pod njim
i razmišljam
kako je nastala
.........................onosfera,
.
Raznosač poruka - golub nada mnom
- istrese gomilu upozorenja
"sastanak u 8" "Hitno je, hitno"
"potvrda iz dijafragme"
-
Jutro naglo ostade bez grča
i sasu mi bujicu objašnjenja-
"ima vas dosta s očnim glasov
ima osuđenih na dalekomet."
Jedno po jedno,
puno nedorečenih
i veoma važnih pitanja,
tačno u 8 započe debatu.
.
"Ovozemnim ne verujem "- šaljem po nebeskom raznosaču magle.
Srce prokišnjava bez prestanka.
Drama
.
Uzalud su trepavice gradile kaveze.
Uzalud je noć bila barikada.
Uzalud je dan sišao u katakombe.
Predstava još uvek ne bî odigrana.
Izrasla je treća rupa - tačno posred čela-
sve sam jasno videla i postala Nioba.
Godine teku, zapljuskuju stenu
Vetar suši mulj i ostavlja relikvije
dakako - ne ljudske
ne ljudske.... ponavlja eho predstave.
Uzalud su trepavice gradile kaveze
Nioba osta na slobodi- vrlo mučno, vrlo
ali
šta bismo?
Naš je svet samo skup glumaca
samo mali čin u predstavi sveopšeg sveta
.
Poezija u svakom ponaosob opstaje
Kraljevstvo
.
Sasvim mi je jasno da sam besmrtna i
da sam nastala ni iz čega. Svoja sam,
nemerljiva,ja sam kraljica Meseca. Moja smrt
nigde nije zapisana, a nikada je neću ni doživeti.
Ni rođenja se ne sećam - odjednom
osetih da sam s druge srane Meseca. Pokazah mu
prstom elipsu na nebu i njome se uhodano kreće.
Neizmerno blago koje posedujem od nekog
trena postaje reka oblaka ili hujica zvezda
padalica i ...ne mogu vam opisati...te se tajne
ne mogu preneti...stvoru sa fusnotom smrtnosti
Poetika
Čitam između redova
Izgubljena slova u agoniji -
Ja sam u ranama
Među nama se nešto čudno ispisuje.
Jesam li luda ili je istina bludna?
Čežnja kiši nad nama,
pod nama - melanholija -
uramljena tričarija.
Cvetajeva
ne mogu ti reći ništa pogrdno,
mada to
izgovaram.
Aveti,
duša mi je u nosu,
šta biste još da razotkrijem?
.
Leš? Pa- on je između redova.
Božanstvo
.
Jedna ruka se spusti s glave
i tako nasta svet
Iz sveta nikoše strune
i povezaše note univerzuma
Pesnik je bog s gudalom
u ehu eona makromensa
jednu
jeinu
reč
preobražava
u
neprebrojni
stepen
sazvučja
ostaće
s njima
raspet
kao
uzvišeni
rekvijem
poetskog
ostvarenja
Jutarnja
Sofisti najavljuju zoru
Zore nema, lažna uzbuna
Okrenem se prema sebi
Zavirujem, kolutam mislima
Mrak je upio i ono malo varljivog svetla
Sofisti su ponekad u pravu
Ali sada
Ali sada
Upozorili su da ću zablistati
Obrva je još uvek
nepomični Mesec
A Sunce iz oka - ne izlazi
.
Ja sam ispisana knjiga
- očajanja i sveopše tame
Nada
.
Hvala, jasno mi je
Hvala, nije mi jasno
Hvala, učiniću
Hvala, neću preduzeti
Hvala, uprkos svemu
Hvala, s obzirom na sve
Hvala
Moram biti pristojna s nadom na gubilištu
Draga, to je sve od života,
Hvala, i ja ću s tobom,
jedina
Zveket
.
do-si-la-sol-fa-mi-re-do
nikada
do-re-mi-fa-sol-la-si-do
džaba
nisu shvatili
skalu njenih misli o smrti
zastao je na početnom"do"
uz sinhrono vibriranje mi-mi-mi-koje je slala
zlatna plaomba
kasno unovčena
za poslednju dozu
............fix--.ide.je
.
Divno je umreti
bez predumišljaja
Transplatacija poezije
.
Kada me jednom budete parali
da biste važeći organ
predali telu tužnog a
......................stvor a,
ispumpajte mu i malo mog vakuuma -
možda nepiše
futurističku
minijatur
u
u
počast kamingsu
Samo reč
Ako sutra ne ustanem
zbog glavobolje
- kašlja
- dijareje
- otoka ispod desnog oka
zapravo -leve pretkomore,
zgužvaj i baci
ovaj papirić
pa me opsuj dalekometno
da bih ti uzvratila iz pakla
Rascep
-
Tu su dva oka
dva udaljena kontinenta
na severnoj
i
južnoj
polulopti
Jedno je u mraku
drugo - jasno osvetljeno
.
Tako je počeo rascep univerzuma
i delovi se uzalud dozivaju
- Tuga
- Ja sam krvopija vlastitih rana
S prezirom gledam na vaše boce
Ispijam lagano i brzo se krepim
Nadahnuće juri šupljikavom venom
Okovana ovim čeličnim zidinama
- postajem egoista i ljupki mizantrop
.
A možda sanjam tuđe filmove
Ili
...sebe u kišnoj
.................tami
kamin(n)gs
Povod za...
Previše me zbunjuje ovaj iznenadni
spokoj
Odavde do prve zvezde - samo
prostor i mirnoća
Ima nečeg
ima
ima
TO! Gromki uzdah
inspiracije!
Pesnici!
- Nema pesnika! Nema? Nema. Gde su? Reči posrću, otiču u
podzemne vode ili izdahnu
na samu pomisao da postoje.
Šta će nam dan tako paralisan
noć prizemna neratoborna
grudi nam venu, ne kucaju
a kog bi vraga imale u sebi
Oso, pčelo, probodi nas!
Grome, munjo, bezumna slobodo!
.
Da! Evo ga!Korak po korak ka vasioni -
Homunkulus pali vatromet iz pesti.
Budućnost
.
Budućnost postoji ili je postojala
Puno opalog lišća i lišća u cvatu
Vreme je ružno i nevino.
Budućnost je otisak prošlosti.
Jednom
Možda
Nisam ubeđena
I oko otiska će se voditi žestoka polemika.
Ako nečega
uopše
i bude.
A budućnosti, a nje, a nje ?
Dubokoumlje
Ne znam šta bih ovog jutra
-spavati
-psovati
-pričati sa sobom?
A o čemu bismo razgovarale?
O smrti - neću
to je lična stvar moje iznutrice
Psovati- koga?
Preveliki izbor, a glava bi se
ispunila smradom.
Spavaću-
To je ono što sve prekrije metaforom,
ne rukuje fekalijom ni humkom
i pretače se u
poeziju
da- već
- snim
