ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

недеља, 03. фебруар 2013.

Marina Adamovic - CIKLUS - BEZ NASLOVA (iz zbirke PSIHODELIJA MINIJATURE)



 BEZ NASLOVA


-----------------------------
Dok pričam o smrti
živa sam
Kad budem ućutala-
pašće zvezda koju nosim
kao dignutu amajliju
uvek
*
Smrt gleda
pomenutu amajliju
i ćuti kao metafora 
uvek
 


***

Znala sam da imam dara
ali ne i za šta
Monotonija me ubija
uzvraćam hicem prvog slova
Pretvaram se da spavam
da jedem, da razgovaram,
ulepšavam se natenane,
poslujem kô i mnogi,
a zapravo
ja sam u kućištu svog
računara
i umnožavam se, delim...ma
čudesa preduzimam
da bih otkucala pesmu----------nasamo.


*

Odavno znam razlog svoje smrti,
ali da će zameniti ulogu
s uzrokom boj 2...e!
Stvarno nema smisla.....
Ne bih ni pomenula i treću vrstu
izazuvača-
nju svakodnevno viđam -
od pamntiveka.
Da, pregovaram sa sobom.
potplatićemo četvrtu- pa nek bude kako hoće.
Ona je pri ruci, nikad se ne dvoumi,
olakšaće mizeriji telesnog fosila...
tri
dva
jedan
ne..... ja sam jaka; jača od tame....
u koju tonem
K
A
R
A
J
O
N
E
*
podrži me, sažeta poemo!

 ***

Što ih manje razumem
to su mi draži.
Neka mešaju jabuke i smolu
žar ptice i Kupidona
neka, neka
protivnik sam filozofije
-
oni su nalik na sebe same
kô ogledalo i senka
samo ne na Hegela
to, već, osporavam
i kada me lažu
govore istinu
to je ono što me obara s nogu
a kunu se da ništa ne znaju!
i ne znaju -
osim za Feniksa


***

Mislim na sve i ni na šta
a to je previše kad ničeg nema u
maloj polici velikog
mozga --- i van nje u - njemu
Vidim kako mi oči udaraju u zid,
kako se vraćaju u prepune duplje;
tako je svake noći pred zoru -
ko je TO? moje JA? ako ga ima među
polovima?  ---- Hajde, reci!
Ko? MI? Ja?
Ne razumem te uopšte! "slažem se!"

***

Svakog se dana udaljavam od sebe
Pokušavam da si pružim ruku
ali druge - nema.
Napisaću pismo i poslati nešto...
teško je podneti samoću
vrlo





kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар