Marina Adamovic - CIKLUS - BEZ NASLOVA (iz zbirke PSIHODELIJA MINIJATURE)

 BEZ NASLOVA

-----------------------------

Dok pričam o smrti

živa sam

Kad budem ućutala-

pašće zvezda koju nosim

kao dignutu amajliju

uvek

*

Smrt gleda
pomenutu amajliju
i ćuti kao metafora 
uvek
 

***

Znala sam da imam dara

ali ne i za šta

Monotonija me ubija

uzvraćam hicem prvog slova

Pretvaram se da spavam

da jedem, da razgovaram,

ulepšavam se natenane,

poslujem kô i mnogi,

a zapravo

ja sam u kućištu svog

računara

i umnožavam se, delim...ma

čudesa preduzimam

da bih otkucala pesmu----------nasamo.

*

Odavno znam razlog svoje smrti,

ali da će zameniti ulogu

s uzrokom boj 2...e!

Stvarno nema smisla.....

Ne bih ni pomenula i treću vrstu

izazuvača-

nju svakodnevno viđam -

od pamntiveka.

Da, pregovaram sa sobom.

potplatićemo četvrtu- pa nek bude kako hoće.

Ona je pri ruci, nikad se ne dvoumi,

olakšaće mizeriji telesnog fosila...

tri

dva

jedan

ne..... ja sam jaka; jača od tame....

u koju tonem

K

A

R

A

J

O

N

E

*

podrži me, sažeta poemo!

 ***

Što ih manje razumem

to su mi draži.

Neka mešaju jabuke i smolu

žar ptice i Kupidona

neka, neka

protivnik sam filozofije

-

oni su nalik na sebe same

kô ogledalo i senka

samo ne na Hegela

to, već, osporavam

i kada me lažu

govore istinu

to je ono što me obara s nogu

a kunu se da ništa ne znaju!

i ne znaju -

osim za Feniksa

***

Mislim na sve i ni na šta

a to je previše kad ničeg nema u

maloj polici velikog

mozga --- i van nje u - njemu

Vidim kako mi oči udaraju u zid,

kako se vraćaju u prepune duplje;

tako je svake noći pred zoru -

ko je TO? moje JA? ako ga ima među

polovima?  ---- Hajde, reci!

Ko? MI? Ja?

Ne razumem te uopšte! "slažem se!"

***

Svakog se dana udaljavam od sebe

Pokušavam da si pružim ruku

ali druge - nema.

Napisaću pismo i poslati nešto...

teško je podneti samoću

vrlo

kamin(n)gs