Pismo
Pišem pismo danu sa kojim se retko viđam.
Započinjem mirno sa
"Dragi moj prijatelju, ja sam..."
udahnem duboko
"...dobro....":
.
"Znam da nemaš dovoljno vremena;
izvini... i ja sam previše zauzeta, gradim sreću...
ah, da , samo ovo -
snovi mi, poput pasa lutalica, nagrizaju mrežu
mozgovnog vezivnog tkiva...."
Posle kratkog zastoja,
( menjam olovku zbog loše sintakse)
završavam sasvim otvoreno:
.
"Na ovu digresiju ne odgovaraj -
prekriće te noć - kao što i mene uvija u crno."
kamin(n)gs
Ubiti pesnika
·.
Pitali su
Koja mi je poslednja želja
Još uvek zaviruju u virtual
na ak
ta
I ne mogu usaglasiti sta
vo
ve
Da li je moguće
Ispuniti je
A ne ogrešiti se o pravila
Do te bitne odluke
Nastavljam da pišem
Poet
ska obraz
loženja
- Šta će biti
Kad ovaj rasklopljeni cerebrum
Saspe
Pandorino blago
------------------
Setite se Sabranih dela
- i Sunce ih je iz straha spalilo
kamin(n)gs
Tak-Tak
·.
Ubila sam ga! Ubila sam ga! Uspela sam!
Trideset goduna oštrim nož...
Ma, jesam , jesam, ravno u vrat,
u srce,
oko,
u grlo,
organ!
Evo spasa!
Samo da operem nežne ruke
i
zovem nadležne iz gradske čistoće....
kuća mi je puna niskog otpada..
evo...
Čiko,
koji beše broj?
Molim?
Molim?
Šalite se! Ovo je milionski grad! Ne postoji broj od
tak.tak brojki....
OKOK
proslava počinje! Ha!
kamin(n)ngs
On nešto...nešto
·.
Proleće sa znacima jeseni
u tromom letnjem
popdnevu zime na
razmeđu
- on nešto piše
- čuje se dah
škripa usedele stolice
neizmenjene godinama
- kalendar ide svojim putem
menja listove kao listopadno
drvo u obližnjem parku
- sve teče polako
kao slova u njegovoj beležnici
s naznakom
pesme
kamin(n)gs
Tada-sada
·.
Dok sam bila živa
čaršav mi je bio od Kamija, navlaka
od Dostojevskog, Kafkina jastučnica..
a sad su se vid i psiha upokojili,
pa mi je i prvo slovo
imena Hesea, Egziperija previše tvrdo
.... samo otkucavam ono
što je ostalo od prejake reči i
znam, Branko
ubiće me u celosti
mada tako sve
dobija na smislu
kamin(n)gs
Нема коментара:
Постави коментар