Marina Adamovic CIKLUS Đ.M. & J.K. (z zbirke PSIHODELIJA MINIJATURE)

Đ.M.

Desi se i snu da zanemi

zavuče se u crnu rupu

najtamniji deo mogućeg sećanja

i zagudi solo čelo.

Ne znam Baha, izbegavam rukovanje

ali znam  taj deo hoda po strunama.

NADA

Sa svoda svih početaka

niče novi kraj.

Jedina mi je uteha

pesnički opijat-

opijam se neprestano

teturam i gnjurim,

I ako zaplačem

krene sve iz osnova pesničkog žara

Ima li nade da zakrpim vene?

Ima li uopšte neke nade?

.

Ima.

Eho ustostručeno odzvanja: nema...ne....ma...nema....ne....

U SEBI POD SOBOM

Pitao me je

Otkud mi toliko inspiracija

Ne znam ni sama

- ali u tom času zvecnuše mrvice

i ja padoh sa stola

Tražim se traže me

kolena mi odrana

dotaknem jednu

druga se usitni

možda je to put do inspiracije?

O, ceo bih život ovde provela

sitneći (ko to priča?) rasute mrvice

NOĆ IDEJA

Te noći su padale reči

Naga je duša s radošću kisla

JEDNOLIČNOST

Novi dan je PRED nama

.

Toliko pišljivih fraza U nama

Toliko antidepresiva i sedativa

Nisam verna svakidašnjici

Kradljivac sam ludila i imbecilnosti

A šta mi drugo preostaje

ako bih da proživim

samo jedan lični maskembal

i nadoknadim trenutke

osuđene na dane

obeležene šifrom d.o.s-s.a.d.a.?

A ŠTA I KAKO???

Tako sam dugo spavala tih dana

tako dugo - da li sam se budila uopšte?

ako nisam - koje je doba godine i ko sam?

ako jesam - šta je s mojim odsustvom... iz čega?

Tako sam dugo

spavala

tih dana

Tako

dugo

Da....

Nešto se čudno dešavalo tog eona

Veoma čudno

Ali

Kako?

Zašto?

Šta to?

Utonuću u dublje razmišljanje

baš duboko, preduboko -

o besmislu ispitivanja

postojanja pčela, brega...nô, da..i čoveka

MOLBA

Padala je kiša

ne -

vrane su graktale

ne -

senke su grebale zidove

ili moje ruke

ili tvoje prisustvo ...

Gde je prolaz kroz bezbroj krugova moje užarene glave?

.

Nešto je padalo,

možda drugi deo mene

koji je neprekidno

tražio onu pravu sebe -

da joj vrati ruke

i prste

i olovku ...

 -

O,

dopusti mi da me zaboraviš!

kamin(n)gs

J.K.

Karajon

.

Pričamo na jeziku koji nijedna zvezda ne razume

Termin "pričati" - ničemu ne znači ništa

"Nešto" je šifra koja sama sebi prikriva poreklo

Pojam "objašnjavanje" ima nultu grupu orijentacije

"Pojam" kô pojam - odnekud, niotkud, zasvud....

Pa ipak,

ipak

Zvezada mi se smeši

pruža zrake za rukohvat

i naše sporazumevanje

svetli kô ideja

kamin(n)gs

EPITAF

Sve misli koje sam ispisala znojem

                Zaboravite

Njima je mesto u truleži moga srca

kamin(n)gs

NEPOSTOJANJE

Sve je iznenada zanemelo

Sve je prekriveno pepelom

Sve je postalo Ništa

Pitam se samo

Da li sam i ja deo Svega

kamin(n)gs

PREBIVALIŠTE REČI

Nemam dara za život

Samo za razočaranja

U šta?

U truplo?

U pomisao?

Imitaciju života?

U prisutne otiske očvrslog ludila?

I kog ću vraga ovde

među pčelama?

Ubodi me, oso,

Možda mi vrisak istisne reči

s leve strane mozga

kamin(n)gs

OKAMENJENO POSTOJANJE

Mešamo obećanja i predubeđenja

ludilo i filozofiju

i nikada ne povučemo crtu

ispod izgovorenog i stvarno rečenog

Bez ijednog znaka upozorenja

pauk plete mrežu zadnjim vijugama

.

oblici duha

izrastaju u Sfinge

kamin(n)gs

SUBJEKT PESNIKA

Na nebu sam videla boli

u različitim oblicima.

Jedan se širio i sažimao

dok se nije posve rasprsnuo.

Drugi je od tuge menjao boje

i umotao se u sivi ogrtač plača.

A sledeći je podlegao

sažaljenju

pa zario vatreni mač

posred grudi.

Jato setnih boli

množilo se u nedogled.

Spustila sam glavu

i videla travu kao nikada do tada

I ona je unezvereno posmatrala nebo

- postajala pesnik kojim teku reči

u višestrukim

značenjima

beskrajne nebeske

melanholije.

 kamin(n)gs