ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

недеља, 03. фебруар 2013.

Marina Adamovic CIKLUS Đ.M. & J.K. (z zbirke PSIHODELIJA MINIJATURE)

Đ.M.

Desi se i snu da zanemi
zavuče se u crnu rupu
najtamniji deo mogućeg sećanja
i zagudi solo čelo.
Ne znam Baha, izbegavam rukovanje
ali znam  taj deo hoda po strunama.



NADA


Sa svoda svih početaka
niče novi kraj.
Jedina mi je uteha
pesnički opijat-
opijam se neprestano
teturam i gnjurim,
I ako zaplačem
krene sve iz osnova pesničkog žara
Ima li nade da zakrpim vene?
Ima li uopšte neke nade?
.
Ima.
Eho ustostručeno odzvanja: nema...ne....ma...nema....ne....


U SEBI POD SOBOM

Pitao me je
Otkud mi toliko inspiracija
Ne znam ni sama
- ali u tom času zvecnuše mrvice
i ja padoh sa stola
Tražim se traže me
kolena mi odrana
dotaknem jednu
druga se usitni
možda je to put do inspiracije?
O, ceo bih život ovde provela
sitneći (ko to priča?) rasute mrvice


NOĆ IDEJA

Te noći su padale reči
Naga je duša s radošću kisla



JEDNOLIČNOST

Novi dan je PRED nama
.
Toliko pišljivih fraza U nama
Toliko antidepresiva i sedativa
Nisam verna svakidašnjici
Kradljivac sam ludila i imbecilnosti
A šta mi drugo preostaje
ako bih da proživim
samo jedan lični maskembal
i nadoknadim trenutke
osuđene na dane
obeležene šifrom d.o.s-s.a.d.a.?


A ŠTA I KAKO???

Tako sam dugo spavala tih dana
tako dugo - da li sam se budila uopšte?
ako nisam - koje je doba godine i ko sam?
ako jesam - šta je s mojim odsustvom... iz čega?
Tako sam dugo
spavala
tih dana
Tako
dugo
Da....
Nešto se čudno dešavalo tog eona
Veoma čudno
Ali
Kako?
Zašto?
Šta to?
Utonuću u dublje razmišljanje

baš duboko, preduboko -

o besmislu ispitivanja


postojanja pčela, brega...nô, da..i čoveka


MOLBA

Padala je kiša
ne -
vrane su graktale
ne -
senke su grebale zidove
ili moje ruke
ili tvoje prisustvo ...
Gde je prolaz kroz bezbroj krugova moje užarene glave?
.
Nešto je padalo,
možda drugi deo mene
koji je neprekidno
tražio onu pravu sebe -
da joj vrati ruke
i prste
i olovku ...
 -
O,

dopusti mi da me zaboraviš!

kamin(n)gs

J.K.

Karajon
.
Pričamo na jeziku koji nijedna zvezda ne razume
Termin "pričati" - ničemu ne znači ništa
"Nešto" je šifra koja sama sebi prikriva poreklo
Pojam "objašnjavanje" ima nultu grupu orijentacije
"Pojam" kô pojam - odnekud, niotkud, zasvud....
Pa ipak,
ipak
Zvezada mi se smeši
pruža zrake za rukohvat
i naše sporazumevanje
svetli kô ideja


kamin(n)gs


EPITAF


Sve misli koje sam ispisala znojem
                Zaboravite
Njima je mesto u truleži moga srca

kamin(n)gs

NEPOSTOJANJE


Sve je iznenada zanemelo
Sve je prekriveno pepelom
Sve je postalo Ništa
Pitam se samo
Da li sam i ja deo Svega

kamin(n)gs

PREBIVALIŠTE REČI

Nemam dara za život
Samo za razočaranja
U šta?
U truplo?
U pomisao?
Imitaciju života?
U prisutne otiske očvrslog ludila?
I kog ću vraga ovde
među pčelama?
Ubodi me, oso,
Možda mi vrisak istisne reči
s leve strane mozga

kamin(n)gs

OKAMENJENO POSTOJANJE

Mešamo obećanja i predubeđenja
ludilo i filozofiju
i nikada ne povučemo crtu
ispod izgovorenog i stvarno rečenog
Bez ijednog znaka upozorenja
pauk plete mrežu zadnjim vijugama
.
oblici duha
izrastaju u Sfinge

kamin(n)gs


SUBJEKT PESNIKA

Na nebu sam videla boli
u različitim oblicima.
Jedan se širio i sažimao
dok se nije posve rasprsnuo.
Drugi je od tuge menjao boje
i umotao se u sivi ogrtač plača.
A sledeći je podlegao
sažaljenju
pa zario vatreni mač
posred grudi.
Jato setnih boli
množilo se u nedogled.
Spustila sam glavu
i videla travu kao nikada do tada
I ona je unezvereno posmatrala nebo
- postajala pesnik kojim teku reči
u višestrukim
značenjima
beskrajne nebeske
melanholije.

 kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар