XXVIII - Ti?

San je bio miran,

čovek još mirniji,

krevet je ćutao,

samo je vrištala 

malena, sirota,

iskrivljena

sveća:

"Tiii!i?"

XXVIII - DETALJ

Sedela je i shvatala kako niko ne misli 

kao ona.

Osoba pored nje, ćutala je jer se pričalo 

sve i svašta.

Prva je pogledala ovu

drugu

i videla lutku koja je ponavljala

"ma-ma-ma-ma-ma"

XXVIII - SUD

Maštao je o životu,

ne bilo kom,

o životu

idealnom.

Maštao je,

maštao

Zbacio je sve

sa sebe,

zapalio

kuću, kraj.

Sasvim mirno,

nag je pao

u čeljusti

poezije -

STRAŠNI SUD

XXVIII - ČEKAM

"Ja"
tišina
"mislim"
resko šaputanje
"da"
čekam šta
"nas više 
nema "

XXVIII - ZBOGOM

Šta ću postići ako

zaplačem?

Šta ću biti ako

opstanem?

Šta se krije u

rečima?

Zadnja koja drhti pod 

mislima -

k

r

a

j.

XXVIII - NEBITNO

Rodio se, prohodao, 

promišljao, gledao

i postao 

pisac.

Ne sećam se 

kada je umro.

Znam da jeste,.

ali kada, 

ni njemu, ni meni 

nije uopšte

bitno.