XII KRATKE PRIČE - KOŠMAR 04. 01. 2014. objavljene KRATKE PRIČE .

Celog je života bio otresit, svojeglav, beskompromisan.
Postigao je puno; postigao je Ovo:
Slava i bogatstvo uzdigli su se do trona kada se probudio naglo, 
bacio ključ velikog auta, kartice, čekove, a zagrlio vreću sa eurima;
 skočio je iz kreveta, kuće, cvetne aleje pa uleteo u 
hladnu, 
kišnu, 
vetrovitu 
noć; 
.
Uspeo je da zadrži dah nakon hiljadu metara trke i sudara sa realnom slikom košmara. 
Prosjak od voska je pružio ruke, ne zbog poklolona, ne, već da bi mu obrisao krv sa čela i rasklopio memljive usne:
"Sine, sine, daćemo sve onim još niže, meni si dovoljan ti, 
hvala."

XII KRATKE PRIČE - ČEMU STRAH?

Toliko je bio uplašen da, kada se okrenuo prema ogledalu, predahnuo je. Sklad i ravnoteža..

Da, bilo mu je čudno što na njemu ne vidi svoje lice ali, i ogledalo je drhatalo od straha pa je samo sebe ubilo. I ne samo sebe, raznelo je i njegovu rožnjaču.

Kada je zenica ispala iz duplje, sve se vratilo nekadašnjem stanju mirovanja.

Ogledalo ne zvecka, on je miran; samo, samo... 

šta mi lazi ispod vrata?

On?? Ono???

NE!!!!

XII KRATKE PRIČE - MANIJA

(uvod) Ja sam zatečena.

(razrada) Naslov ove novele dovoljan je da shvatite nameru pisca, njegov osvrt na paralele koje postaju dijagonale ne bi li se zabile u epicentar višeuglog prostora zbivanja i, samim tim, preinačile čitki splet vena u

MANIJU

(ras

plet

za

plet

ras/za

krv! rez! nužda! beg!)

Sklapam stranu, pisca, čitaoca, a MANIJA 

sklapa mene 

s druge strane 

- UVODA

razrade

i

rasple

ta

ta

ko

mi

i tre

ba

MA

XI KRATKE PRIČE - UMETNOST ZA (K)RAJ

Mirno sedi.

Mirno sedi kraj... 

Mirno kraj prozora... ona.. molto... 

Kraj zatvorenog allegro molto ... 

žmuri.

Mirno sedi i... slepa, sluša 

Betovena.

"Koliko je godina prošlo od kada sam dobila ovu ploču za rođendan??"

Zatvoren je pukao,

ona nešto toplo osetila 

pa tonula u dane

umetnosti

slepljenih

s betonom

prekrivenim 

ko

ma

di

ma 

višedimenzionalnih, apstraktnih

oštrica od 

sna.

                                                                                     

XI KRATKE PRIČE - ŽAO MI JE

"Nažalost,
 kasno je krenula 
sa 
objavljivanjem."
"Nažalost.
Nažalost."
Poput robota,
svi su ponavljali, 
nažalost,
ono što je, 
upravo,
objavljeno:
"Nažalost, ne samo da je kasno krenula
sa 
objavljivanjem,
već je  kasno  proglašena
i živom."

A ona?

Na sreću, ponela je hrpu dela
(pod materijalnom i krivičnom odgovornošću - njenih)
i objavila u svetu za koji
oni nisu
(ili jesu, ali 
kasno, isuviše, mnogo)
čuli.
Gnezdo je palo, jer bilo preplavljeno 
slanom kišom,

a iz gnezda
poleteše
zvezde, vrapci, godine i 
olovka s njenim strahom
posred
mine

XI KRATKE PRIČE - O SVEMU ZA MINUT

Da je bila lepa, pametna i, po nečemu, izuzetna, šapnula je većina okupljenih oko groba.

Jedna starica je sedela na susednom i pratila događaj uobičajene ceremonije. Na kraju je prišla, 

povukla maramu, skinula naočare, prikupila dronjke koji su joj padali s ramena i pristojno se obratila ucveljenima:

"Zašto joj nikada niko nije rekao ništa o tome dok je bila mlada?"

Ljudi su zadrhtali, krenuli u beg, a ona je začuđeno pogledala sliku pokojnice: 

" Stvarno smo slične, stvarno, mnogo..."

XI KRATKE PRIČE - BEZ NADE

" Stvarno mislite da toga nikada neće biti?"

" Ma, šta Vam je? Otkad znam za sebe, ljudi gledaju u nebo i pričaju o vanzemaljcima...."

" I? Nikada se neće desiti čudo?"

" Ne verujem.. ne .. ne verujem..."

" Kako ste tako ubeđeni? "

" Pa zašto nikada ne spuste glavu, zažmure i rašire čulo unutrašnjeg sluha? Dokle više da šetamo kroz njih i širimo nadu u lepši svet? "

reče Marsovac Jupiterijancu i rasplete kosu zaspale pa uđe u njenu, takođe zaspalu,ali tužnu i daleku, podsvesnu  svest.

XI KRATKE PRIČE - INTERVJU

Na pitanje reportera, koje pesnike najviše ceni, zamišnjeni pisac A.A, lagano je odgovorio.

"k.k.

m.m.

n.n.

s.s.

x.x.

y.y.

i.."

Reporter ga je ljubazno prekinuo, izgovorio da mu je drago što podržava toliko domaćih pisaca i dodao zadnje pitanje:

"A šta mislite o svom delu?"

"Svom? Ne bih o tome, ne bih...teško je javno i iskreno pričati o sebi;  evo, pogledajte kako me iskusni kritičari vide . "

Reporter je uzeo antologiju najznačajnih pesnika toga doba, pogledao stranu koju je sagovornik otvorio i začudio se kada je ugledao 

fusnotu na kraju knjige 

"k.k,m.m, n.n, s.s,x.x,y.y. pseudonimi su našeg jedinstvenog pisca A..A..

X KRATKE PRIČE (ŽIVOT) POUKA

Svom pozivu lekara, izuzetno je bio odan.

Nije koristio ni vikende, ni praznike, ni godišnje odmore. Rado bi menjao kolege i ostajao obe smene u ordinaciji. 

Kako bi se probudio (tačno pred polazak- san je bio neko drugo ON) pred ogledalom bi se umio, očešljao i obukao vrlo pristojno. 

Nakon ulaska u ordinaciju, odmah bi prozvao pacijenta. "Izvolite, sedite, udahnite, izdahnite, udah, izdah..dobro je, dobro..biće bolje.."

Ipak, došlo je vreme penzije. Žalosno je pogledao na omiljena vrata, izašao, lagano hodao do kuće, legao, zaspao i više se nijje probudio.

Godinama je vežbao disanje, ali sam to nije mogao; morao je imati pred sobom jasan primer ove osnovne lekcije. 

Oko 8 h, sanjivo je izgovorio: "udah, izdah, iz..., molim?... iz..ahh"

X KRATKE PRIČE (ŽIVOT) POUKA

"Što jednostavnije i kraće, to je bolje za razumevanje onog što se pojednostavljuje i krati",

rekao je autor vrlo kratkih priča i odmah krenuo sa pisanjem trotomnog romana da bi tome dodao dramatični haiku.

"Na vama je da odlučite šta sam ovim hteo reći."

A  jeste,

REKAO JE PUNO, podvukla je sitna tačka na kraju života

lirskoepskog vucarala (koji se još uvek  nada da ga ko razume, mada zna da NE)

X KRATKE PRIČE (ŽIVOT) SNAGA UMA

Javili su da će Sunce zaći u 19:42: 

Hodala sam, plivala, skakala i čamcem sam upravljala. U stopu sam ga pratila. Bilo je (na mom satu, drugi me ne interesuju) 

19:42, bacila sam pogled i tražila Sunce. Okretala sam se svuda okolo i najzad ga ugledala. Nije zašlo! Nije!

Bilo mi je iznad glave!

Naučno je dokazano, dakle: ne zalazi Sunce, već naša snaga/nada da ga čuvamo!

X KRATKE PRICE (ŽIVOT) ZAMENA T E Z A

Menjam priloženi život za:

a) 2 manja, ali mnogo udaljenija od mesta boravišta ovog.

b) iste velicine, ali još neraspakovan;

c) mnogo veci, naravno, uz doplatu : 2 alter ega i breme puno toga.

Još mnut cekam i nosim ga na otpad..

Gotovo!

Bacam i kupujem novi, skuplji, najveci. 

Od Tebe, Anđele!!!

X KRATKE PRICE (ŽIVOT) SNAGA UMA

Javili su da ce Sunce zaci u 19:42: 

Hodala sam, plivala, skakala i camcem sam upravljala. U stopu sam ga pratila. Bilo je (na mom satu, drugi me ne interesuju) 19:42, bacila sam pogled i tražila Sunce. Okretala sam se svuda okolo i najzad ga ugledala. Nije zašlo! Nije!

Bilo mi je iznad glave!

Naucno je dokazano, dakle: ne zalazi Sunce, vec naša snaga/nada da ga cuvamo!

X KRATKE PRICE (ŽIVOT) ONAJ, PESNICKI

Dugo je mislila o pesniku za koga je davno čula, ali nikada nije imala vremena za detaljnu analizu njegovog dela.

Prolazili su sati i sati, dan za danom, meseci i godine, a ona je sve opsesivnije ćitala. 

Kako je živela sama, niko nije primetio da bledi i postaje tanja. Nije čudo: nije jela, nije  pila, ni disala, samo je plakala i, povremeno, ubacivala po komadic jabuke u usta pesnika sa kojim se saživela.

Da, evo,upravo sam  naišla na priču o njoj. Odnekud mi je poznata, otkuda - ne znam. 

Malo ću zaviriti... oprostite - mnogo ću, samo da progutam ovu semenku neke voćke....i obrišem lice od ... kiše. Kiše? 

Koje je doba? Ko sam ja? A ti?

U redu, u redu, evo pesme: čitaj, čitaj, ma ko da si, a ja ću pisati, pisati, pisati i čistiti jabuku od tačkica u semenkama...

A  ko će paziti na kišu???

X KRATKE PRICE (ŽIVOT) CRNA BOJA ŽIVOTA

Da li ste za kafu?

Ni-sam-baš... hva-la...ni-sam...

Loše Vam je?

Ne-do-bi-o sam-jed-nu-sko-ro.

Nije red da obijete...

Znam-a-li stvar-no-ne-bih-ne-bi.

U redu je, dobro, slutim...

Onda,  hajde, skuvajte mi malu šolju

i 

kada je sipate,

nemojte je preko glave.

Tu 

je 

levak

ispod 

krsta

koren mu je bele boje.

Sokrate

X KRATKE PRICE (ŽIVOT) STAROST

"Prirodni proces odrastanja, prati i sazrevanje.

Tako udruženeni, oni su graditelji prelepe statue coveka. Osvrnimo se na primer one izmedu tridesete i pedesete godine. Zadivljujuce!" 

Ovaj je deo govora  coveka na proslavi svog osamdesetog rodendana. Najednom je prekinuo, podigao glavu sa krupno odštampane strane, bacio pogled visoko, navalio se i

udahnuo: 

"Nešto ste zaboravili", pomislio je "nešto bitno..."

Dok je sedeo i razmišljao, filozof, prijatelj njegove davne unutrašnjosti, probudio se iz starackog, epilepticnopokajnickog sna, prišao mu i šapnuo:

"mnogo lažeš, matori... mnogo"

Prirodni proces starenja, prati sazrevanje kajanja

X KRATKE PRICE (ŽIVOT) I SMRT

Pre neizbežnog, jedinstvenog dogadaja, retko ko vas sme pitati  plašite li se  smrti.

Zašto? 

Zato što malo ljudi na smrt sme i da pomislii. 

Zašto? 

Zbog straha da se u nju ne bi uneli i sa njom saživeli. 

Ako se neko usudi i to pita mene, odacu mu tajnu:

"Plašim se života osudenog na predugo umiranje: 

               zub                               oko 

                   stomak              noga 

                       um

uz usmeravanje otkucajima srca TIK..TAK...TI..TA...A.

Sada je sve jednostavnije:i letim, i ronim, i gorim, i ne postojim, a ima me  u najdužem pogledu plave ptice koja slece

na moj grob.

O, hvala što ste pristali na ovaj razgovor; sada krecemo ..Tamo. Tamo?" 

"Hvala i Vama - TAMO! "

X KRATKE PRICE (ŽIVOT) NEKATEGORIZOVANI

Pripremala je sledecu knjigu za elektronsko izdanje i pala s kreveta na pod.

Tu je i ostala. Nikoga nije bilo da bi išta cuo ili predosetio.

Pisalo je u novinama da je nadena nekoliko dana nakon smrti : 

Da li joj je srce otkazalo? 

Da li je glavom udarila o napuklu lajsnu? 

Još uvek je puno nagadanja.

Prvenstveno se ispituje prošlovekovni kompjuter koji je radio i kada su razvalili vrata ispod kojih je zacudeni potok  krvi oticao u sobu jednog od srodnika. 

Na njemu je stajalo mišljenje citaoca njene biografije:

"Divno, divno; ipak, mislm da je to poznato egoisticno ponašanje: patiti sam ne osvrcuci se na patnju dragih i voljenih koji , takode, pate jer ih je napustila i patnju prenela na sebe.

NEKATEGORIZOVANO / DOSTOJEVSKI"

X KRATKE PRIČE (ŽIVOT) DRUGA STRANA SVETA

"Nemam puno vremena za..."
To je pomislila i upalila svetlo. Ono malo vremena koje je još imala, iskoristila je da otvori oci.
Neko ga ni toliko nema - za razliku od vremena koje Njih ima neprebrojno i pomišlja:
 "Mnogo ih je, mnogo, ugasicu svetlo."

X KRATKE PRIČE (ŽIVOT) ZNALA JE

Bila je pesnikinja koja se klela da sa pisanjem nikada neće prestati.
Ljudi su to prihvtali po običaju: "Da, da, da... sve nam je jasno..nikada, nikada..."  
Zadnji put (stvarno- zadnji) došao joj je prijatelj izdavač i posle kraćeg, poetski tihog,  razgovora upitao: "Stvarno si izjavila da nikada nećeš prestati sa pisanjem pesama?" 
Ona se nasmejala kao srp mladog Meseca i zablistala pored sveće  iz koje je nicala novela:
Bila jednom, bila...bila 
(nastavak je dole, dole...)