Svom pozivu lekara, izuzetno je bio odan.
Nije koristio ni vikende, ni praznike, ni godišnje odmore. Rado bi menjao kolege i ostajao obe smene u ordinaciji.
Kako bi se probudio (tačno pred polazak- san je bio neko drugo ON) pred ogledalom bi se umio, očešljao i obukao vrlo pristojno.
Nakon ulaska u ordinaciju, odmah bi prozvao pacijenta. "Izvolite, sedite, udahnite, izdahnite, udah, izdah..dobro je, dobro..biće bolje.."
Ipak, došlo je vreme penzije. Žalosno je pogledao na omiljena vrata, izašao, lagano hodao do kuće, legao, zaspao i više se nijje probudio.
Godinama je vežbao disanje, ali sam to nije mogao; morao je imati pred sobom jasan primer ove osnovne lekcije.
Oko 8 h, sanjivo je izgovorio: "udah, izdah, iz..., molim?... iz..ahh"
Нема коментара:
Постави коментар