Da je bila lepa, pametna i, po nečemu, izuzetna, šapnula je većina okupljenih oko groba.
Jedna starica je sedela na susednom i pratila događaj uobičajene ceremonije. Na kraju je prišla,
povukla maramu, skinula naočare, prikupila dronjke koji su joj padali s ramena i pristojno se obratila ucveljenima:
"Zašto joj nikada niko nije rekao ništa o tome dok je bila mlada?"
Ljudi su zadrhtali, krenuli u beg, a ona je začuđeno pogledala sliku pokojnice:
" Stvarno smo slične, stvarno, mnogo..."
Нема коментара:
Постави коментар