XVII - RANE, RANE

Lekar je gledao u nalaze 

gledao u nju
prišao je prozoru 

otvorio ga.
Vratio se
seo
opet je pogledao Sunce, 

pa nalaze
podigao olovku i stavio u čašu.

Voda se prepala namesto presude
zaleđena
zaplakala
(kao što um pukne iznenada)

Lekar je pokupio propisane poglede 
dotakao pečat i
priljubio ga uz:
"otkud ja među leševima, snu ?"

XVII - SENKA

Pišem, pišem, pišem,

ponoć je već prošla,

neumorno radim i 

nema sumnje da ću napisati 

sve.

Pazim da nešto ne izbrišem -

nisam.

Safirski Mesec preko glave ćuti

gleda, prati, kaže:

"Ja ću, senko, ja"

XVII - NEKO

Neko se smeje,

neko plače,

neko se plaćući

smeje.

Sve je to normalno,

sve ljudski ne

a

ser

tiv

no,,

ali sam najnesigurnija

da li je taj neko

čudom sedo,po prirodi nago,

uzdrhtalo, vlažno 

sasvim isto 

ja.

XVI - PUT

Nisam verovla da sam živa

dok nisam krenula na put

oko sveta

Još uvek putujem,

jaš uvek gledam

kao leptir

kao munja

preslikavam iz daljina

"jesi bila

divna, , cudna

kiša"

XVI - DRHTAJ KAMENČIĆA

Slagala je kamenčiće, 

jedan po jedan,

dva po dva 

do 

hiljaditoga.

Odjednom je zastala.

prinela glavu oblacima,

zaplakala,

pala.

Šta ste očekivali od pesnika? Šta?

Kamen 

od

vas

nije

ništa.

Od nje -da. Zato je 

zatrpava

jedan po jedan, dva po tri i..

Ars poetica  drhti