ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

недеља, 03. фебруар 2013.

Marina Adamovic - CIKLUS – Nada i ništa

TRAJANJE

puno je krasnih usana
koje
iz go
varaju
pitanja
bez kraja
i
puno raspetih ušiju
koje
u pi
ja ju
topote
van srca
.
iscrtaj mi
iscrtaj mi
na
 du 

ksmin(n)gs

UDALJENOST

Kažem
"Oh"
i ne čujem ništa od urlika
grmljavine mesojedog znaka čuđenja
Zatvorim usta
spustim kapke
umaknem svetlosnu godinu 
od
 jednosmernog obećanja vernos
ti

kamin(n)gs

PONOR

Neprestano ponavlja
"ovde --- ovde"
upirem pogled prema 
tome
zavirujem duboko unutar
toga
pružam ruku
da pogled ne odleti
van ocrtanog 
nikom znanog
ponora 
dav-no-sve-log
ja

kamin(n)gs

BATA CVELE

Inspiracije za pesme nalazim duž avenije krikova
ima ih u boji
OK - i bezbojnih
lepršavih poput vilinog konjica
(o, kako sam duhovita!)
zimzelenih
oblačnih
ushodnih i niz..
niz zgužvanih, osakaćenih
preinačenih u sebe same
iznenadnih poput strele
u
Mesečevom odsjaju
Ma šta ja to pričam?
Kome?
Zgaženoj mački nasred puta?
Klrvavoj ruci od naprsle kičme?
ne, ne, ne!
(kao, dovikujem...)
inspiracije same toče infuziju -
život je u pitanju-
Bata Cvele, Milence...

kamin(n)gs

PUKOTINA

Ćelija
ukrašena - ničim
ni ukrasima nije dozvoljen pristup
Ćelija
višeugaona rupa
smeštaj za srce i neizrečene misli
Ćelija
čelija, majko.
na tren si zaustila
pa si tiho orossila humku.
Ne, nisam
ni pretpostavila
da je život
samo priprema za smrt
Ja letim     rezon leka je da leči
pomaže mi  evo, ne padam
uzdižem se visoko - više- više- više!
toliko leptira
obleće ćeliju i nosi me do zvezda!
Namigni mi, mama,
i kad me grom ustreli
tek ću biti
živa! Ugrej mi mesto -
imam prava da opsujem  bîlo

tako bestidna
  biću ôda kraju

kamin(n)gs

PUT

Na putu do kuće izgzbila sam nešto,
otvorena vrata, svetlo usred dana -
imala sam puno nedovršenog posla,
ali na putu je ostalo nešto vrlo bitno...
Krenula sam putem kojim sam došla
i hodala - tražila - nepoznatu stvar.
Znam da je trebalao stići na vreme...
izazov je izazov i 
predosećanje.
Na putu od kuće susrela sam sebe
i osetila da je to što sam izgubila.
Oko mene je bilo puno grobova,
a ja sam sedela na jednome od njih!
Kakav predah! Kakvo olakšanje!
Nije bilo kajanja više ni zbog čega -
prekrivena cvećem, sela sam kraj sebe
"sve je u redu - pa ti imaš dušu!"
a kuća 
svetluca
i još će
još

kamin(n)gs

SLIKA KRAJA

ruka mi hoda po obrazima
  čelu
beskućnik koji traži sigurno
                               skrovište
puno bi toga mogla da preskoči
ali
  neće
taj klošar je svirepi klesar ruina
oslikane
stene
s vlastitim likom
lomim i gazim
                  dok um bučno
                           trne

osetih tada što dan ugleda
i svrši se moje poimanje smisla

kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар