Marina Adamovic - CIKLUS – Nada i ništa

TRAJANJE

puno je krasnih usana

koje

iz go

varaju

pitanja

bez kraja

i

puno raspetih ušiju

koje

u pi

ja ju

topote

van srca

.

iscrtaj mi

iscrtaj mi

na

 du 

ksmin(n)gs

UDALJENOST

Kažem

"Oh"

i ne čujem ništa od urlika

grmljavine mesojedog znaka čuđenja

Zatvorim usta

spustim kapke

umaknem svetlosnu godinu 

od

 jednosmernog obećanja vernos

ti

kamin(n)gs

PONOR

Neprestano ponavlja

"ovde --- ovde"

upirem pogled prema 

tome

zavirujem duboko unutar

toga

pružam ruku

da pogled ne odleti

van ocrtanog 

nikom znanog

ponora 

dav-no-sve-log

ja

kamin(n)gs

BATA CVELE

Inspiracije za pesme nalazim duž avenije krikova

ima ih u boji

OK - i bezbojnih

lepršavih poput vilinog konjica

(o, kako sam duhovita!)

zimzelenih

oblačnih

ushodnih i niz..

niz zgužvanih, osakaćenih

preinačenih u sebe same

iznenadnih poput strele

u

Mesečevom odsjaju

Ma šta ja to pričam?

Kome?

Zgaženoj mački nasred puta?

Klrvavoj ruci od naprsle kičme?

ne, ne, ne!

(kao, dovikujem...)

inspiracije same toče infuziju -

život je u pitanju-

Bata Cvele, Milence...

kamin(n)gs

PUKOTINA

Ćelija

ukrašena - ničim

ni ukrasima nije dozvoljen pristup

Ćelija

višeugaona rupa

smeštaj za srce i neizrečene misli

Ćelija

čelija, majko.

na tren si zaustila

pa si tiho orossila humku.

Ne, nisam

ni pretpostavila

da je život

samo priprema za smrt

Ja letim     rezon leka je da leči

pomaže mi  evo, ne padam

uzdižem se visoko - više- više- više!

toliko leptira

obleće ćeliju i nosi me do zvezda!

Namigni mi, mama,

i kad me grom ustreli

tek ću biti

živa! Ugrej mi mesto -

imam prava da opsujem  bîlo

tako bestidna

  biću ôda kraju

kamin(n)gs

PUT

Na putu do kuće izgzbila sam nešto,

otvorena vrata, svetlo usred dana -

imala sam puno nedovršenog posla,

ali na putu je ostalo nešto vrlo bitno...

Krenula sam putem kojim sam došla

i hodala - tražila - nepoznatu stvar.

Znam da je trebalao stići na vreme...

izazov je izazov i 

predosećanje.

Na putu od kuće susrela sam sebe

i osetila da je to što sam izgubila.

Oko mene je bilo puno grobova,

a ja sam sedela na jednome od njih!

Kakav predah! Kakvo olakšanje!

Nije bilo kajanja više ni zbog čega -

prekrivena cvećem, sela sam kraj sebe

"sve je u redu - pa ti imaš dušu!"

a kuća 

svetluca

i još će

još

kamin(n)gs

SLIKA KRAJA

ruka mi hoda po obrazima

  čelu

kô

beskućnik koji traži sigurno

                               skrovište

puno bi toga mogla da preskoči

ali

  neće

taj klošar je svirepi klesar ruina

oslikane

stene

s vlastitim likom

lomim i gazim

                  dok um bučno

                           trne

osetih tada što dan ugleda

i svrši se moje poimanje smisla

kamin(n)gs