Marina Adamovic - CIKLUS – SUMRAK I

AMONIJAČKI  BELO

·.

Šta to radi vetar

ljudi?

Hailin bi ga strpao

u "gle!"

Od jutra mi goni nerve

u rvanje sa primirjem.

Ma ko to proleće

nazva životom?

Ma kome to ovaj žagor

neiscrpne prirode

ne lomi opne -

ušne i srčane?

Skinuću masku

uljudne ludače

i vrisnuću gromko

kô pad stare grane...

svemir krči

a moj grudni koš?

raspeti čabar za

bumbare..........

kamin(n)gs

POKREĆEM PRSTE

·.

Pokrećem prste

pa ruku po ruku

tu su

još uvek nešto postoji

dotičem nogu

drugom gazim prašinu

koliko mi je vremena

trebalo

da se suočim sa sobom?

koliko mi je potrebno

da u sebe poverujem?

Proglašena sam živom;

samo još da shvatim -

ko to "ja" i od koga

zatim...

šta je to - život....

Prostor vremena

u kojem se nalazim?

Ja?

Nada mnom šljunak svetli

poda mnom škrguće i gmiže

Pa

dobro

galaksijo

preduzmi nešto izuzetno

ubaci mi svest

ma koliko se ja protiv nje borila

i

zbog atentata na nju

zvanično osuđena na apatiju

ali to nije sve....

nije

ni

je................

kamin(n)gs

BELEŠKA  O  PESNIKU

·.

Napolju vetar kida i raznosi lišće

....................i grane i grane

zvuk sirene policijskog auta

....................i urgentnog centra i urgentnog

čuje se neprekidni žagor ljudi

....................i psi laju mačke mjauču

neko zvoni na vratima

....................i telefon ne prestaje

*

stotinu mrtvih buba u lavabou

a na podu još toliko puzi...............

njegovo lice osvetljava monitor

dok na slepo kuca kuca kuca

elegiju o smrti

kamin(n)gs

OKO  PONOĆI  ...

·.

oko ponoći (ponavljam)

čuo se pucanj u (mojoj?) glavi

dugo sam razmišljala

čija je to ktv po meni

još uvek nisam sigurna

još uvek ... ali

zavaljen u mojoj stolici

Brajton mi nešto šapnu

nešto kao (ponavljam)

nećeš biti mudrija ako danima sediš

i smišljaš zašto sam te ubio

neću

neću

evo , Ričarde,

umačem pero u krvnu tintu

                                                                         kamin(n)gs

NEMA  ME

·.

Zatvorenih ustiju

pirčam neprestano

možda se varam

kako bi mi

usta bila

zatvorena

kad noću i danju

primaju udarce

one druge ja

goropadne i uvek spremne

da me razgoliti do

dušne komore

(širim usta -

ona

tetovirana pesnicom

nešto saopštava)

kamin(n)gs

RIK  NEBESA

·.

Zemlja je krenula svojim putem

zato ćutim

*

Mesec je posmatra začuđeno

zato ćutim

*

Sunce sakuplja rasute zrake

....ćutim

*

Toliko tmurnih sonata

uramljenih mračnih slika

elegija do elegije

...šta to slutim?

kamin(n)gs

NE ZNAM

·.

Ne znam kada je svanulo

ni da li je uopšte

ni da li će ikad više

ni zašto to pitam

ni koga

ni gde sam

ni da li sam to

što nazirem

        *

vraćam se pesmi

kamin(n)gs

JEDNOM …ILI

·.

jedne noći -

ne - jednog dana -

nisam sasvim

na granici noćnog mira

ne - ipak - ipak - ne

tako - oko ponoći

oh - ne - ne- ne -

još se ne usuđujem ....

moglo bi se naslutiti -

o - ne - ne - ne

ipak

ipak

ne!

kamin(n)gs