ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

петак, 01. фебруар 2013.

Marina Adamovic CIKLUS - UMETNIK II

Prazna soba

misli mi švrljaju anahronizmom -
hejde pesmo
opelo opelo

kamin(n)gs

Osećaj

1.
 Jutro miriše na
s(a)mrt ni
venac
upleten u
mitske
gline
ne
golubove

2.

Dah po dah
pevuši leto
ka
o
što
grebe
o
va nevolja

kamin(n)gs

Grob pesnika

U pesnikovom grobu
ne U grobu -
U lpbanji
ničeg nema -
osim
glistâ
koje razvlače
ugažene
ideale
.
predvečernje kapi
ispisuju
epigram od blata

kamin(n)ngs

Onda

kada se najmanje
nadam
kada sam
na suprotnoj strani
sebe
kad pogled u nebo
slije ko zna koju po redu 
prazninu
nikne hrizantema i oboji pluća
u nežnu melanholiju
2
Scena br 1
- otvaram oko i pišem pesmu
Scena br 2
- ne znam kom je ciklusu namenjena
Scena br3
- otvaram drugo i vidim – hiljadita
Scena br 4
- sećam se Karajona i znam da sam nerođena
Scena br 5
- budim Brotija i molim da zametak ubije
Scena br x
- nalet prejake reči cepa
potpis na slici kamin(n)gs poete

kamin(n)gs

Omnia mea

Nosim beskrajno jato golubova
(nosim ga grudnim krilima)
Slikam pesme, ne prestajem!
(pero umačem u uzburkane vene)
Ovo je  tajna koju nikom ne odajem
(To je koren svakoga korena
i latica podsvesnih ruzmarinâ
i krošnja životnog drveta -
ono raste više od zenita
- dublje nô što razum može da zakopa…)
To je moja izrezana žeđ
koja održava zvezde u pitkom
 izvorištu

kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар