Marina Adamovic CIKLUS ***

1

od mladosti treba živeti

kao

pas

lasta

pauk

divlja mačka

povremeno s naznakom čoveka

a

na

kraju -

postati

japanska trešnja

*

bog vam neće ni trebati -

Sunce kreće sa istoka

suze radosnice

ponekad mogu ličiti na krv

ali   ....... i

ruža je simbol dugovečne sreće

mada je koplje sa hiljadu bodlji

priroda je tako htela

priroda

mnogoliki galaktički stvore

kamin(n)gs

2

inspiracija sam za bezbroj ideja

ako zaviriš u jednu - iskočiće druga

poput zveri

poput otkucaja

nikad nećeš 
biti načisto

koja je put do tvoga kraljevstva
-

Inspiracija sam iznikla iz tvoje

tišine 
koja nas spaja
evo

-

poput zveri

poput otkuca----ja
praznih komadića zemlje

i još 
vrag bi znao -čega?
-
nekada tiho
a nekada
o..-opasno 
 

kamin(n)gs

3

Hodam šumom - nikada izniklom

Plivam rekom - zauvek presahlom

Uživam u kiši - zamišljenom

toku

pokidani snovi

uzalud

dozivaju

-

soko je davno

sklopio krila

kamin(n)gs

4

evo slike za pišljivi dinar

evo slike evo evo!

cele noći buljim u sebe

cele noći cele cele!

nečije me oko za hram iscrtava

nečije nečije

umivena ošešljana

ulepšana ulepšana

.

takvog mrtvaca još ne videste

takvog mrtvaca takvog takvog

kamin(n)gs 

5

Uočavam vrapca nad rekom

- taj koji posmatra

s obale

deluje kao srce onoga

u vodi

- istog trena on će odleteti

s besmrtnošću pod krilom

- ovog drudod ispija tama

...

ništa ih ne spaja

a nešto vezuje -

pametna nisam da dokučim

šta

kamin(nn)gs

 

6

još pola sata do kraja sveta

Pixtun kaže

"ničega nema,

Maje su ispisale tačan dat - um

na ploči od kamena
ali taj je deo uuu!

ništen"

(još pola sata do kraja sveta)

Pixtun puši lulu

mira

i  gleda u
istoriju

(još pola sata...)

.

 (četvrt )

.

(još tren)

.

Pixtun se nasmeja i

počeša po glavi:

"u-ništen mi je sat
 još koliko je vekova do 12?"

i dade zadnji in-ter-vju:

"kraja sveta ne-će bi-ti!

..ljudi!

... e i ti

..ti..ti...ti...

ničega više!
sem 
uobičajenih smrti...a s time se već 
dâ živeti"

kamin(n)gs

 

 7

bila sam naj

gu

gu

tavija guska

da

da

i orlušina je gledala s visi

ne

carice

imam nešto za te

bacila bih sve raz

jarene reči

i

uzvike iznikle sa

sopstvenog groba

smrvila sam

osrednje

i

najveće ludake

osim zadnjeg

pije mi

iz

grla

kamin(n)gs

8.

Ovog jutra odlučih -

udahnuću

pa šta bude

zatvaram usta

i ćuvam

tu

šačicu

života bez reči

*

ostaje mi još da smislim

kako da se od nje i oprostim....

kamin(n)gs

10

u naletu opuštajućeg smiraja dana

na scenu stupa egzorcista

zatvorila sam sve pristupe

i najmanju rupu na dnu sećanja

nema mira

nema - baš

sekirom lomim kovitlac ideja i

bacam reči što dalje od klade

ni to ne vredi

ne vredi, Parti

ovaj tumač (špijun na zadatku)

upisuje moje još neizarasle snove

ako osvenem biću okružena sti -

ho -vima u boji pljuvačnih iscedaka

izgubljena generacija traži svoje

navodeći nerazjašnjene ars poetika uzroke

kamin(nn)gs

11

sanjala sam

da plivam do

druge obale

talasi

su milovali ---

a mesec

ljupko

gledao

kad sam dotakla

cilj---

pomislila sam

"i samo toliko?"

nisam verovala

da je prelaz

tako jedno

sta

van

......

i

ta

ko

kra

tak

......

nisam znala

da nisam ni

sa...nja...la

život mi je

mahnuo

sa suprotne stra

......................ne

kamin(nn)gs