ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

петак, 1. март 2013.

CIKLUS - U POČAST KAMINGSU VII

70.

kak
o  o
bjasniti pse
u
do
apsurd
kad on za
ista
postoji
pseudo
n im im eima
i apsurd ima značenje
dovragasve mlakonje  pustahije
uvrnute ideje i povodi
odričem se svegai
bacam misli u smetlište
hoću kraj
the end
конце фильма
ž i š u urni
za života ste me poricali
e
smrt vam ne dam
ne
dam
i
gotovo
jedino o njoj odlučujem lično
68.

jednog ćemo se dana u
poznati
baš kada ja!!!!!!!!!!  to budem htela
do tada
ni reči
ni digresije
o mojoj bogat
oj ! poetsk
oj i
storiji
jednog dana ćemo preći na
ti
sve to zavisi od mojih!!!!!!!!!!!  namera
ni!  pedalj do tada da m ne budete bliž(i)e
oštra sam i surova kô izbljuvanajeza
lomljivi dani
lomljivo sunce
samo i tišina da ne bude
takvai
jednog ćemo dsna
e baš tada
sve u lepu oterati
i gaziti se do  mile volje
znaš šta
kada nestanem
biće mi svejedno kog ćemo vraga  na polje isterati
ali-tada 
baš tadaćemo, - pre-zasigurno   ne! nikako
67.

I (t)ako jednom odu zvezde
ma kako(?) i (a)ma gde (?)
i sve(t) bude gola padi
na uokvireni ram za tamo-daleko
i(t)ako ne(ko)?) obesi cveće
kô mitske uvele bogtepitakome
krivonogesveće
i(t)akojednom izgori Sunce
i pepljaste pticesnesu nezvanice
udahni duboko
poleti iznad
let-let-buba-maro-let-let-buuu
i samo (t)ako
ako..
ko?)o!)!
i šta?ma šta?mašta...
znaćeš već....da...saznaćeš
66

(ne)običan decembarski dan
(ne)voljno posmatra mrgodnu jesen
zatvaram prozor
vratasa podupiračem
nema te sile ko (ja?) bi ih raz
dvojila i postavilastvarina svoje
mesto
jesenjeplačnapogrmuša
zi  ma    ma   hnitiubojica
grom
iz
neba
svomsnagomustreli
aprilsku
misaonunajezduu ponoć
zvezdo zvezdo
recimida
ćutim
65

sve(t)pre
okren(ut)i naglavačke
raduj(e))se (o)svom
ništavilu
vejavicaiskričave pesme
naleže na
tlo (tebe) po
ćivše i
(uskiptaleletokrile)
re
inkar
nacije istino!
ljubivosti
cv(svi) kao da su
da
64

Ja sam (pčela koja
peva
i
živiizvan teorije relativmosti)
zaboravilada postoji(m)ma
kako to ono
strano izgledalo
ili
suicidom potkrepljeno
uopšte
(ne)volim (su)ton tišine zaboga!
63

sama u sunčevom gaju
sama
sama
sa
ma
shvatćeš možda
jednom
jed
nom nom
en nescio
u gaju ćuti
ćuti i ti
jer toliko prstiju ne znači
 da ima
i više granatih ruku u gaju
ne
sama u
sedom gaju
pozdravljam samoću
62

Imaš dan i dan ima tebe
oblak
je
pupoljak
bašte horizont
rascvetala vasiona
brižno te posmatra
imaš sve
daj mi polen nade
o
smrti
smrti
od
jasnog
gubitka
imaš dan a
daannema tebe
 e   
   
62

teško je bi
ti TI
kada te
JA
stalno
opovrgava
na svakom prstu je
previše reči
koje
se cede tako steg  n
ute u te
bi
ima još kap života
o
ta
ko te moli(m)
i
ON
po
sto
ji
JA i
TI
su
podvojenasreća
po
dvo
je
n
a
loše
srasla
znaš
....
e
t
c

61

duet vrebaca
prelazi u trio
i tako redom
do hora pred zoru
idilična najava pla
                    ča po rođenju
maj
       ko
ja sam već dan bliže smrti
ne
ne
    mogu ti objasniti
ipak
da
o            
  pelo i o
                  da...
60

previše je
t
u
g
e
dabih bila
tužna
i balon pukne kad je prepunjen
o(ne!)im
što
mu
život daje
59

znam da sam bi
la  la
komislena i verova
la  la
žima n(a)eslućenim
znam
zavući ću ruku
duboko
još dublje
sakupitiiverje i klede
iz pocepanih džepova nade
i
letim sebi u zagrljal
sasvim dovoljno za vatromet (n) i
k
r
a
j
58

uve(K
a
d
a
p
m
is
li
m
n
a
j
u
č
e
za
bo)
li
cvet  u ma (ba)loj
                            ašti sećanja
57

noć nam pristiže
predahni
apsurdno sunce
iščašeni ideali
sve će nestati
osim smrti
.
nežna tama poput seni ruže
56

Nije važno što te ne vid
im,  bitno je da slut
im   ritam bîla.
55.

ljudi.
ljudi?
ljudi!
ohhh
ne brini
ima još bezbroj ra
zloga za "biti"
lju
tit
lju
bak
lju
bopitljiv
eh
na pola prseci očekivanja
da četvrtinu ispunjenja
ma kako bilo
i
ovo će        s e  
kad-tad des iti
život je jed
               ini 
razlog
za umir(e)anje
54

Otvorim oći
da
usnim
a
kapke prikrijem usnama
nemoj mi reći da me ne
ma     ma
nisam tu kada se probudim
53.

baci tusu
zu razularenu
nije vredna da bu
de tvoja
baci sve omče i okove
pokidajvene glupoj dilemi

baci sve
život počinje
52

jutro me raz ---otkri i šapnu
kasnimo --- počinje ni-štaa!

poznat mi je taj scenario
(gledam sebe na bini srednjaka)

podižem dar Diogena(geni)
svetlim u zrak
čekam
njušim
pričam sa svetlom
ovde! tamo! onaj! možda?
monodrama je beskrjna
ali šta ću

(opsednuto
st) hod junaka                                                       
hod junaka.--- tu sam! gde ste! 
još ne gasim fenjer
osvetljen je dan po
mračio um bez objašnjenja
(odavno sam razdelila dušu
a oni su protrčal i kroz nju i zgrušali se)
predstava je završena
sedam u bure

zavesa se spušta
au svakoj niti – bol bol i bol
51

Rekô je
.

Ona je ta
O  na z na
  O        nana
Dioge    na podseća
.

I ona upali svrću-lomaču
Pa vrsdnu Po--o-obeže
Odle..e--prša
Od svog lika u-u oknu oka
.
Nisam taaa
Nisam onaaa
Neeeeeeeeeeeeeee

čo
ve
če
e
e
e
Čo
ve
e
e
če
Probudi meeeeeeeeeeee!!!
50.

Kako se uzdah piše
pitala je i
propadala sve ni
že
i
ni
že
kako kako
pitala sam tišnu
a ona je
polomola navodnike
sela na upitnik
i
odjezdila  uzvičniku

uz
dah se pi
še
(još
glasnije)
uzdah
se
piiiiiiiiiii

dobaci tuga
i
posta
još
dublje
utisnuta

Нема коментара:

Постави коментар