ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

среда, 15. мај 2013.

CIKLUS MAJ 2013 /VI

VEZANIH OČIJU

Majka me je učila da budem 
pri-prav-na
svaki pogled - upozorenje na opasnost 
jes-te

Evo pogleda
 i upozorenja
(niti dišem
niti ne dišem)

Ako bih i udahnula
možda bi opasnost okončala u 
levoj mračnoj komori?

Ako ne bih disala
možda bi izgubila orijentaciju svog 
apsolutizma?

Majka je umrla
da bi mi potvrdila
kako opasnost vreba
ni-ot-ku-da

Ne na nepripravnoga !

Ne, majko, ne!
  Baš na one koji ne dišu 
/ dišu / dišu / ne dišu
samo na nas
majko
koji ne srljamo na
  oroz strojeva zvezda

ove noći biću  
oda
doskocima astralnih  
paradoksa

A rekvijem - kako hoće

Evo, kometo
evo me, grome
postaću stvarna tek nakon 
paljbe

Lepoto
ustreli me
znaš gde
Ja - ne - svejedno mi je !
hajde! hajde! haj(g)de...
tu?? Heee!!

kamin(n)gs
 
 RADOST

Još nije svanulo
ja sam već bila tamo
pre osvita
nakon dana
ja sam bila tamo
ja sam bila
tamo
dobro mi došla
rekla sam
i pružila rukui
sebi
prihvatila sam mnogo više
od
ruke
preko druge
mnogo više
o mnogo
i više
i dublje
a
orkestar trave izveo je

neponovljiv osećaj sreće
korena
ljubičice
niklog tamo
ne-na-da-no

kamin(n)gs
 
TOLIKO

Jedna pesma
samo jedna
s(a)
mo
je(g)
dna
sasvim je dovoljna
da
postanem
i blaatnjava
i krvava
i zgažena
u letu
ubijena
laste

samojedna
samoje(g)dna
samo
pes
ma
iovaustreljenalasata
ova

kamin(n)gs
 
ČUDNA TIŠINA

Prozor je gledao
sobu
odmeravao je
uzduž i popreko

ona je samo ćutala
ničim nije ukazivala
da
uopše postoji

prozor je zažmurio
pa ipak
mislio o svemu
što je video

nema onog što je bilo juče
ima nečeg belog i crvenog
tako čvrsto upletenog
da je uzdahnuo od
iznenađenja
i
izdahnuo
suštinu
podeljenu na milion reskih pitanja u
belokrvnu
bluzu
nepomične stanarke napuštene sobe

kamin(n)gs
 
ZAMERAJU MI

Zamerajui mi što ne pišem o
sreći
(ljubavi? danu? čemu?)
zameraju mi što uopšte pišem
o
(mržnj? krvi? urni?)
zameraju mi što živa - potpisujem
sebe mrtvom (kamingsonom? jonom?)
zameraju mi što kucam a ne otvara
niko niko (tastatura mi je u glavi)
zameraju mi što sam luda
ali ne
kao oni (ultrazvučnim kamenom o smeh!)

zameram im
pucanj
zaboravljen po
ispaljenju

a
ispalili
su
jesu
evo pesme
evo mene
a
vreme?
oteklo kroz melanholiju za
kraj

kamin(n)gs
 
 
TESTAMENT

Dva puta sam okrenula ključ
i treći put moram
i četvrti
sedmi
ne vredi ne vredi
bledi prsti
bledi um
krvna omča lanaca
ne mogu mi zatvoriti put
bubnju u urliku

ne mogu
ne mogu
ali uvežbana palica
skočila u srce

eno testamenta -
ne palite sveće!

moj put je tama
ja - sama - put - tama
bez
plama
bez (ja-ma)

kamin(n)gs
 
 

Нема коментара:

Постави коментар