Ako odlučim
da postanem Džonatan Livingston, ne ispisuj mi poruke Ažara…
Pseudo jesam
– priznajem, ali samorazumevanje se popelo na vrh dramske giljotine… oprosti,
oprosti, lakše će ti biti bez gavrana – očerupanog i sa kljunom među kamenjem
za lom ..
Dragi moj,
nikada nisam bila mačka koju šutnu, pa pre kafilerije, ipak, pomiluju… Zašto
stalno igram kockice sa Hemingvejem, Cvetajevom, Brotiganom, Jesenjinom…? Neću
ti o tome pričati sada… Baci kamenčić sa Partenona , neka se kotrlja do Egeja…
kada čuješ “buć” znači da sam ispila neiscrpno vedro ludosti mudraca…. Predugo
sam grizla nepotrebne omče i draperije od zarđalog gvožđa
Gledaću te
sa Alfa Regulusa
bacati ti
paperje sa desnoga krila u
ono dublje
da
do samoga
dna
Tvoja
(i nakon
leta)
ja
II Dragi moj
Duga bi priča bila o tome kako si došao na svet...
U meni si skakutao, ja nisam smela prstom mrdnuti... rekli su mi "kako duge noge ima - na mamu" s jasnom naznakom o kom je polu reč... samo sam se nasmešila i opet bila vraćena u krevet... srećo moja... tada sam dobro naučila da se i bez hrane može živeti (lude devedesete) ali samo malo toga sam za tebe izdvajala...
Došao je trenutak kada su odlučili da na svet izvedu carevića... neverovatno, ali iz duge kome - treći put od rođenja - vratila sasm se - i to s osmehom - živa!
Ko se još sa mnom radovao? Ko? pssst (reći ću ti s druge paralele)
Oni u belim mantijama zahvaljivali su mi što imam tako finu telesnu građu da im EHO uopšte ne treba... naravno - šalili su se.. bila sam sa svih stana posmatrana... umalo da me proglase za čudo nad čudima..nema identičnih rezultata! došla je i tvoja baka, poljubila te u čelo i rekla "znaš, zbog tebe ću preživeti" Ja, napustila krevet, ona legla tik do njega - ali - da bi se srećna sa životom rukovala...
posmatram to ovako sada
život- smrt -život --poezija
tvoja
do smrti
ja
Нема коментара:
Постави коментар