POETSKA KRATKA PRIČA - BOJA SRCA

Iz mirne kuće, 
odjednom se razlegao krik.
Ljudi,  koji su to čuli, dvoumili su se 
da li neko vrišti ili je otkazao novi uređaj, 
poznat po alarmu za uzbunu. 
Međutim, krik se ponovio i zaključili su da 
treba zvati - Policiju, Hitnu ili Ludaru... 
Nastala je panika; 
nikako da okrenu određeni broj. 
Jedan je uzvikivao: 
"Zovi Hitnu, možda se porađa!" 
Drugi se suprotstavio : 
"Ama, ljudi, ovo je pokolj, daj, policiju!"
Najednom, tišina. 
Ali - u kući; ljudi su tada postali još brbljiviji. 
Opisivali su stanarku tog doma - 
mirna, fina, nežna, naklonjena 
pisanju pesama.
Dobro je da su došli do toga. 
Najmlađi je uzviknuo: 
"Tišina! Ni reči više! 
Čuli ste najavu Performansa?" 
Da, da... pesnikinja je bila poznata po futurizmu 
u svim oblastima življenja. 
Umesto naklona pred publikom, 
ona je pustila glas, pa su potekli  
tamnocrveni stihovi u ritmu sliva krvi 
od srca do procepa na venama... 
Zaključak je pokopan. Šteta. 
Da li treba vrisnuti da bih ga do kraja saslušala? 
Bih.. rado...ali... meni se živi...još

kamin(n)gs