(Uvod) Sat je zvonio da bi ga probudio.
(Razrada) Puno posla ga je čekalo:
ovaj, onaj, negde u, ili, ili, ili....
Ništa nije planirao, ništa
A ko može planirati i biti siguran da će uspeti?
Sećam se samo da su novine pisale o nižoj ceni pogrebnih usluga
za preduzimljive.
(Zaplet) Nije imao kad da ih pročita. Puno posloa ga je čekalo,
Sat zvoni, njega nema.
Radi, radi, radi, radi,
kao sat kome nije ugrađen mehanizam prepoznavanja istovetnog ritma srca čoveka koji radi i kada
ne radi ništa.
(Preokret još uvek radi na Kraju zvonjave izmišljenog sata)
Нема коментара:
Постави коментар