Na podu - muškarac krvave glave.
Hitna pomoć i policija, na mestu uviđaja. Žena stoji pored njih nepomično; izgleda da stoji - sedi u izdignutim kolicima za invalide i tela su im na istoj visini.
"O čemu se radi?"... pita novinar, iznenada obavešten o ovom slučaju. Lekar Hitne sleže ramenima "Pitajte supovce.... lično sam ih pozvao"...
"A vas, ko je vas pozvao?"
"Sused ovog para, koji je, zazvonivši na vratima, čuo tresak nečega i...kaže... samo to... niko mu se nije odazvao, ušao je i video"
Novinar izvuče beležnicu i poče ređati kockice.
"Gospođo, ovo je Vaš... partner, suprug, prijatelj...?"
Tišina...
"U redu, vidim da ste potreseni..."
Supovci su slučaj zabeležili kao "nesrećan".
"Gospođa" ga ne bi nazvala tako.... jer je prvi put u životu slagala. Odgovorila im je "Ne mogu se kretati,, kao što vidite, dobacila sam mu komad mesa , nije ga lepo uhvatio, okliznuo se i, u padu, glavom udario o vrata otvorerne rerne"
Naravna, jasno vam je - u tom je komadu bila dugogodišnja suluda mržnja kojom ga je gađala iz sve snage (sačuvane za ovakvu priliku) kada je rekao "Ono meso ..(pauza 10min)... nije baš..(pauza 20min) dobro..(40min)... drugi put (pauzaaaaa)... vrati im...(50min) i traži (sat) ispravno ili...(2h)novac
Ona godinama ne može ući u ove prodavnice, službenici iznesu traženo (kada je i ako - vide)stave u torbu i pozdrave... I oni, jadni, žure... desi se greška; da je unutra, lako bi se dogovorili..ovako... niti je videla, ni pomirisala meso....
Gađala je njega..
- dalje, pogodila ga je pravo u čelo, meso se obesilo o lice, ništa nije video, zateturao se , pao i udario, stvarno, u rernu.
Ma koliko još bude bila živa, imaće vremena da na miru pogleda u nebo, predahne i kaže "Parti, molila sam ga da me tebi dovede pre kraja... stvarno sam ga molila... stvarno... hajde, dođi ti meni, najzad smo sami i opušteni"
Нема коментара:
Постави коментар