Nijedna tajna ne može biti neotkrivena.
Setite se Cara Trojana.
Ipak, postoji tajna koju niko nikada neće otkriti. On je nije čuvao; rado bi je preneo bilo, bilo kome i prihvatio presudu na život;
Godine su prošle, on je otvorenih ustâ hodao i tražio slušaoca. Ništa... Ljudi bi okretali glavu ili ga pogledali tako mrsko da bi mu reč sletela u pluća.
Skoro je umro. Bila sam na sahrani i sećam se samo jedne jedine stvari:
"Zašto ga nisi pitala šta mu je u duši Zašto? Zašto si bila kamen? Zašto?"
A kamen groba zadrhti i ... ako se sruši? Onda - Šta?
Ništa.
Lažem.
Da, lažem.
Plašim se svoje nove tajne.
Plašim... mnogo; znam da sam i ja mrtva, ali.....tajna živi i grize me za urnu
Trojane, gde su moje uši? Reci!
Нема коментара:
Постави коментар