Ako bih umrla, uopše mi ne bilo teško.
Naprotiv, olakšala bih život stoprocentno: ne bih Ga videla! (to je moguće samo za života )
Ako ne umrem, opet bi mi bilo lako. Zašto?
E, ne znam. Pretpostavljam.
Vraćam se sceni : "Kada bih umrla, ne bi mi bilo žao; ko oplakuje vlastitu smrt? Niko; znači, i ako ne umrem, zamisliću da sam mrtva, pa poleteti van vidokruga opsesija (i kompulzivnih poremećaja)"
Gde sam sada?
Нема коментара:
Постави коментар