POETSKA KRATKA PRIČA - ROMAN

Osetila je jezu i napravila čaj.
To je bio tek početak radnje u radnjama. 
Osetila je, 
ne pravu jezu, već 
krivudavo drhtanje. Dalje, 
nije napravila čaj. Čaj je napravljen bio 
u vrećicama. Sipala je vodu u prvu posudu koju je 
videla. Zapravo, i vid joj je bio pogoršan - 
posudu nije videla, napipala je nešto nalik na 
posudu i usudila se da u to sipa vodu. 
Ne onu iz česme! 
Ne
... zamišljenu; 
ta voda iz česme nije bila pitka, niti llekovita. 
Ova druga nije potekla. A odakle bi potekla 
kad joj ni misli nisu tekle iz centra razuma. 
Koji zaplet! 
Uključila je šporet... 
Neverovatno! 
Šporet je stalno uključen! 
Samo je palcem i kažiprstom dotakla okruglu oznaku na njemu za ... 
valjda, ringlu... setila se- 
rerna joj ne treba, a i pokvarena je odavno.
Groznica je prevršila svaku meru. 
Ruka se tresla i oborila posudu. 
Kada je palo "to" nalik na posudu, 
pala je i ona.
Gotova drama. 
Zašto je pala? 
Zašto je zamišljala , a nije stvarno kuvala, 
čaj? 
Zašto se tresla?
Istražni sud je krenuo obrnutim redom: 
Zašto se tresla ruka na ringli uključenog šporeta?
Zaključak je jasan: ona nije luda, pisac nije blesav, 
dakle, šta je sa čitaocem? 
To niko živ ne zna, osim današnjeg dana - 
živahnog i svojeglavog 
(mada dan nema glavu lično... 
skinuo je piščevu! 
Da! 
Drama je prerasla u komediju! 
I ne recite samo da je kratka priča mnogo jednostavnija od romana! 
Ludaci!)