Bilo je to u srećnoj zemlji okeana.
Živeo je i slavio što još nije rođen;
shvatate?
Mnogo vekova pre toga,
bio je plod za hranu dinosaurusa.
"Svako ko bi želeo da proučava dinosauruse,
mora naučiti najvažniju stvar u paleontologiji :
svet kakav mi danas poznajemo
nije oduvek tako izgledao.
Kontinenti, klima, mora i okeani,
planine, džungle, pustinje, životinje
nakada su bili mnogo, mnogo drugačiji."
Kada se dinosaurus zasitio, legao je i ...
sasvim mirno umro.
Njemu se upalila lampica čuđenja.
"A šta sada?" Ništa... postao je hrana za homo habilisa...
ovaj je HH, uživao, skakao - ne s oružjem, ne!
gledao u zvezde i čitao njima ispisanu poeziju.
Bio je spretan, ali.... ni vreme se nije dalo-
s vrhja stene, iznad HH, vetar je oduvao kamen
na njegovu glavu...
da, da... raspao se,
sasvim pririrodno dok je majka
oko njega
zamišljeno kriktala...
Prelistavajući dnevnik dalje,
dolazim do podatka da je njegova krvna grupa
bila divna hrana za Homo sapiensa...
I on je, sisajući krv davnog pretka,
postao živa pojava na planeti Zemlji.
Gle čuda! Taj živi stvor,
prišao je stvoru onog drugog pola...
a drugi stvor istog pola,
naljutio se kao što se danas ljute snažniji i moćni;
oterao ga je iz tajnog skrovišta...
"Mladi majmun je tamo napolju,
tuzan i zalostan, seo na jedan kamen,
zamislite - nesvesno!
dohvatio butnu kost neke zivotine
koju su ranije pojeli grupno,
i počeo u svojoj nemoći da njome kucka po zemlji,
okolnom kamenju.....i po nekoj lobanji manje zivotinje.
dok se ona nije rasprsla..."
Otkriće vredno kosmičke tragedije!
E, u sledećem poglavlju
obrazlagala bih
degenerativnu bolest ove homoevolucije,
ali,
oprostite,
neću...
Muka mi je od svega....
Jedino naslućujem zašto se gorepomenuti stvor
radovao okeanu duplje čvrsto povezane vrpcom...
Zato, zato, zato,zato...i ti to znaš, mama!
kamin(n)gs
Нема коментара:
Постави коментар