ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

понедељак, 26. август 2013.

POETSKA KRATKA PRIČA - KOSTI PESNIKA

Posle svake napisane pesme, ona bi postajala starija za dan 
Ponekad bi bacila pogled na svoje radove, ali nikada ih nije čitala iznova. Šta znači proživeti ono već duboko doživljeno? Ništa. I da li je mogućče? Nije. I roman je napisala o ponovnom suočavanju sa delima. Podvukla je da je to novela o sagledavanju rada izvođača rekvijijema. Nije vredelo.
Sama činjenica da je podloga za pisanje tu,  izbrisala bi savku drugu potrebu , osim nužne za pisanjem.
Godine su prolazile, naslovi pesama su bili brojniji od minuta u danu tih godina.
Eno lude - ne vidi ništa ( zbog planine naslaganih stranica koji joj zaklanja pogled na život). 
Otkrila je novi stil pisanja:
Glava joj je puna stihova i šta će biti kad i oni narastu do vrha lobanje?
Nema vremena o tome da razmišlja.
Nema.
Radi, radi, radi.
A ta pčela iznad groba - krilom piše što joj ona drugom stranom cveta šifrirano diktira.  
U potpisu - kost raspala.

Нема коментара:

Постави коментар