II POETSKA KRATKA PRIČA - PEJZAŽ LIKA

U menjačnicu je ušla osoba i pitala:
- Izvinite, dobio sam ovaj novčić; ne vidm dobro i nisam siguran da li je strana valuta ili domaća, davno izbačena?
Radnica je pogledala i tiho rekla :
- Jedan evro
- Prikupljam novac za operaciju mladog stvora; ne bih čuvala tako sitno, razmenite mi, može?
-Da, ali 80 dinara
- Ne100?
- Ne, metalni se ne razmenjuje kao papirni...
-Uhh, dobro, dobro, dajte... treba da uplatim
Radnica je dala, opet je pogledala i pitala 
- A za koga prikupljate?
- Evo, pročitajte...
Suza je suzu stizala kao u bajci o Trnovoj Ružici... izbilo je nešto nedefinisano
- Život je..život... juče sam čula, i prekjuče, i sada.. ne mogu...ne mogu više... nisam samo lice sa šaltera, ja sam stvarna... evo Vam još 20, moram lično da nadoknadim zacrtanih 100
Od tada,  i osoba, i radnica neprestano misle : kako nacrtati čoveka iznutra? Prava slika nije kopija fotografije iz prolaza. Nije, evo, jedna svoju odmah cepa. Gle! I druga svoju! 
Nebo, nacrtaj nas - samo ti osveljavaš mračna, tajna, nerazjašnjena pitanja "Šta je život, šta? I otkud u njemu to nalik na ja? Oh!!!