ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

четвртак, 12. септембар 2013.

II POETSKA KRATKA PRIČA - ROMAN U PAR REČENICA

Dete se nasmejalo i potrčalo majci u zagrljaj. 
Igrom slučaja, saplelo se, palo i zaplakalo. Igrom drugog slučaja, majka se nije uznemirila. To dete imalo je sreće- palo je preko majčinog trbuha (odakle se rađa dete?).
Detalj: ona je pretpostavila da nije još doraslo toj brzini i oduševljenju (nikada se ni na tren nisu ratajali) Potrčala je i sama prema njemu, u trenu pala da bi ga zaštitila. Zato se nije uzbudila- šta je krv na kolenima, bradi, prstima i pseća fekalija na usnama, prema onome što bi bilo da je maleni pao i prošao isto? 
E, to ne bi podnela;  podnela bi  prijavu protiv odgovornosti majke u sebi; 
presudu bi donela ona van, koja neprestano misli na blago nesagledivo izašlo iz zaštitnog trbuha. Rez na njemu od pre par godina, pečat je prihvatanja odgovornosti i po cenu smrti.
Sine, želim ti ... želim... osetićeš jednom šta.. (sada? dobro, do..bro - Egziperi će ti pokazati zvezdu sa koje ti šaljem svoje srce; ono ne umire nikada)

Нема коментара:

Постави коментар