Te noći, smisao je lagao da sve ima smisla.
Znao je da u nečemu greši. On je smislen, svakako. Po tome je i ime dobio. Nešto je , ipak, nedostajalo. Nešto malo, jedva opipljivo, ali nigde ga nije bilo.
Te su se noći odigravala čuda nad čudima: i umotres, i krvna lava, i odron ledenih santi zaborava. Smisao je (e, to je ono najlažnije) objavio vest :
" Ne brinite, ne brinite, čuda su deo prirode."
" Noći, pa smisao nije prirodan!" kliknuo je sâm.
Ko je smislio da smrt znači kraj života?
Te noći, i Sunce je doživelo pomračenje smisla.
Нема коментара:
Постави коментар