Žena u savremenoj , otmenoj garderobi, pružila je papirnatu novčanicu najniže vrednosti prosjaku na ulici,
Novčanica je pala daleko od njega, ona je stala nogom na nju i dovukla je bliže. Prosjak je rekao "hvala" - nebu koje je imalo pastelne boje.
Starica iz nekog udaljenog sela (zaključio je po čvrsto upletenoj crnoj suknji), prišla mu je i pružila novčanicu deset pute veće vrednosti.
Rekao je "hvala" zemlji koja je poprimala nijanse nebeskog svoda.
Još jedna starica , pogrbljena i spora poput puža u naprsloj ljušturi, unela mu se u lice stidljivoo: "izvinite, nije li malo .... ?"
Prosjak je pogledao sebi u srce i zamolio oči da se preslikaju u akvarel nebo-zemlja.
Ta staririca je donela dvesta puta vredniju novčanicu od novčanice žene u otmenoj garderobi.
Ako vidite prosjaka kako plače, ne mislite da se desilo nešto tužno.
Nije.
Začuđeni sirotan pokušava što vernije oslikati raznolikost ljudskih naravi i sudbina.
To izaziva duboke osećajne slivove i negde moraju naići na ušće.
Sećate se poplave one godine? E, bolje ovo , nego TO.
Нема коментара:
Постави коментар