Ona u bolničkom krevetu - između nove galaksije i Zemljinog prastarog dna .
Neko joj prilazi lagano, tiho - tako je red u ponašanju zdravstvenih radnika.
Obraća joj se jednom, dva, tri, ih! koliko puta još; ona kriknu i zaplaka...
"Molim Vas, ne plačite, recite mi, recite.."
"AAAAAAAAAA!!!!"
"Neko" se unosi tik uz njene smoždene kapke, pruža joj ruku...
da, ona podiže zenični plašt iz pakla - "neko" je bio u belom mantilu, na glavi je ćutala - crna marama!!!
Pamtite li eksploziju u bolnici godine Post Nubila?
Dobro je..
Ni ja je ne pamtim; pa takva je buka izazvala opštu dementnost šizofreno-agoničnog životnog prisustva.
Od tada se nikome ništa ne dešava ništa- a kome bi i šta?
Нема коментара:
Постави коментар