VI
"Pustimo je da spava," mislio je oblak i prekrio mesečinu;
Mesec je želeo sve najlepše uspavanoj lepotici. Probio se kroz oblak - uneo je opoj mira i duhovnosti.
Šta se desilo onoj koja je zaspala provodeći noć na dugoj, stihomraznoj kiši?
Ne znam... zbog nečeg se kajem , ali stvarno ne znam.
Gledam u nebo, Mesec i kristale- očekujem da će san o lepoti kraja ličiti na ovu ledonosnu bajku -
"Pustite je da spava" nastavlja slani novembarski pljusak preko mog ležaja od olujnog veza.
Ima nade, ima! Sad smo junakinje uspavane bajke i pišemo priče o koprivi u cvatu!
"Pustite je neka spava...."
Puštam nas bez kajanja.
Нема коментара:
Постави коментар