ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

среда, 06. новембар 2013.

VI 20 POETSKIH KRATKIH PRIČA (JESENJIH) XX



XX

Bistra tečnost u čašama na stolu podsetila ju je na bistrinu vode u izvoru.
Od tada do sada, ona neprestano ćuti. Oči su joj šrom otvorene i sjajne kao potok izvorišta. Usne su joj opuštene i blede kao tečnost s druge strane stakla čaša.
Godina ima četiri doba.
Svako od njih čuva po dan nalik na ovaj; ne recite da niste znali!
Uvek se setim te devojke kada pružim dlan kapi kiše ili rastopljenoj pahulji.
Neka joj pogled od kristala plovi nebom ili podzemnim tokovima - najbistrijih tečnosti.
Toliko lepote, bistrine...odlućilo je da  ućutim. Ćutim, ćutim -
11.XI u 11:11h





                                             Branko Popović (Užice,1882 - Beograd, 1944) 

Нема коментара:

Постави коментар