Pevala je glasno
da se šuma povila ka Suncu,
Od sreće je plakala
bez ikakve kontrole;
rekom je preplavila
i obale,
planine.
Vetrom je jurila najvećom silinom,
obarala granice
pristupu na zabrani.
.
Grane su se lomile,
listovi se pekli
satirući mrežnu
nervaturu .
Pogled joj je sleteo...
legao na tlo;
kô na kraju biografije
tačka.
kamin(n)gs
Нема коментара:
Постави коментар