Stisni ruku.
Jako je stisni. Najjace što možeš. Tako...
e, toliko jako kao da ti je medu prstima nešto što si, u sebi davno, osudio na smrt.
Sada je polako otvaraj. Ne misli ništa, samo otvaraj i posmatraj.
Možeš li opisati šta si ugledao? Možeš li? Smeš li?
Necu te ništa više pitati. Ruka ti je puna pitanja, kao:
Skoro nam je rodendan. Koji, .idiote prokleti?
Нема коментара:
Постави коментар