ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

уторак, 21. јануар 2014.

XIII KRATKE PRIČE - SAMA SA SOBOM

Bolela me je glava od galame, koraka i ruku na ramenu ili u ruci.
Povukla sam se u sebe. Divnog li prostranstva, toliko mesta za odmor. Uživala sam u dragocenom otkriću. 
Kada sam legla, s namerom da odspavam, osetila sam nešto čudno ispod glave. Pružila sam prste da opipam , a oni nestadoše! Misao sam poslala u izvidnicu, i ona se nije vratila! Za pogled sam se uplašila; nisam ga nigde puštala.
Žao mi je, možda je trebalo.
Kako sam mu se obratila, on se zaledio od straha!
Glava me ne boli više, jer je otpala i otkotrljala se nepreglednim prostranstvima.
Gde sam ja  kada ovde ničeg, baš ničeg,ničeg  nema?

Нема коментара:

Постави коментар