U sumraku sam
pred
ogledalom
češljam sliku koju vidim
ona mi se smeje,
dvolično umiljava
dobacuje i
pramen kroz
pletenicu
pa dva oka,
preko svake usne
dugo sedim
i pitam se
ko to češlja one uspomene?
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар