Na šetalištu moga grada
izrasla je pečurka
Pogledam je iza , spreda,
tačno posred
potiljka
Polako su prišla deca
i pitala:
"Bako,bako,
kako je? Ti si živa, a?"
Nasmejah se
kao vrana preko
pečuraraka:
"Nema ovde starica"
Deca su prihvatila smejanje.
Uživala sam i pratila.
Odbijala da sam baka,
zauvek sam ista mlada,
Telo boje oblaka
smeje se
u ritmu
ne-ka-mi-je-ne-ka.
Нема коментара:
Постави коментар