ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

понедељак, 31. март 2014.

XVI - SMEH PRED SAN

Na šetalištu moga grada
izrasla je pečurka

Pogledam je iza , spreda,

tačno posred 
potiljka

Polako su prišla deca
i pitala:

"Bako,bako, 
kako  je? Ti si živa, a?"

Nasmejah  se 
kao vrana preko 
pečuraraka:
"Nema ovde starica"

Deca su prihvatila smejanje.

Uživala sam i pratila.

Odbijala da sam baka,
zauvek sam ista mlada,

Telo boje oblaka

smeje se
u ritmu
ne-ka-mi-je-ne-ka.

Нема коментара:

Постави коментар