Uvek kada prođem pored kuće na uglu
odigrava se
ono
što je moralo i
uvek će
tako biti.
"Ne uvek,
ne...
samo dok još majka ima
krv, ruke i misli
kojim traži drage stope
moje mladosti u zemlji"
kaže sin
hodajući
raskopanom
slanom baštom
naspram Mesečevih
nitii.
Нема коментара:
Постави коментар