RTS1 DNEVNIK

RTS1 DNEVNIK
SVE ZA DECU

недеља, 25. мај 2014.

XIX - OH (Ipak, pesma mora biti kovčeg za urlike...)

1

Evo Sunca -
trećieg dana jada.
Kad on prođe,
za-
plakaće Mesec
On 
ne 
zaboravlja,
on
nastavlja

kao pesnik s one strane 
rana


Ima dobrih i 
loših ljudi

ima cveća i 
otrova ima

svega, svega
A
života?
Pričaj mi o njemu,

mama.

3

Zaboravi juče, 
smesti ga u pocepane strane
i gledaj bljesak paljevine
ostalo ti je samo
Danas 

Samo 

Suviše...
Divno!

4

Gledam ljude
decu,
ptice,
gledam oblak.

Hoću da ih 
urežem u
pamćenje,
pa zažmurim,

a ono se
ne buni -

ipak, ipak,

grlilo je
tek
prazninu

da ni sebe ne bih videla  više,
snu

5


Sećam se pesnika,
ne samo jednog,
sećam ih se,
oh, toliko
da bih potrošila
život
ponavljajući reči
koje su mi
ostale u 
uzvicima
"jao" "to" "hej" "ne" 

Sećam se pesnika
koji se neće setiti mene

Dobro je, dobro,

moj bol
postao je
magla.

Hej?

6

Usred grada
povrh brda
sanja ptica
da još leti

kao jad
kao muka

bledog starca 

bez 
udaha..

7

Majka moli dete da ne plače

slušam majku,
slušam dete,

slušam vetar,
slušam kišu,

lavež psa,
mjauk mačke.

Cedim srce -
reč po reč.
Cedim dušu -
potok soli.

U pustinji sedim sama,
a
pesak mi ponavlja:

"mama,
mama...
ćuti sine,
majka ti je pod leđima."


8

Da nisam to što upravo jesam
sve bi bilo drugačije
Nijedan strah ne bi poszojao,
ni suze,
tremorii,
aritmije;
stvarno,
od toga ne bi bilo
ničega !
Digla sam pesnicu i
bacila je u krvavi okšaj.
Sad ima svega:
i muke, gladi, i propasti,
ali
ima,
ima, 
gravidira do beskraja.
I dinoasaurusi su videli čuda,
gađali se beonjačama,
puzili i padali,
ali jesu, jesu, videli su!

Ja sam to što možda nisam -
druge nema -
mora da sam...

O kraju ne bih -

ko ga je doživeo?

9

Prijatelji moji,
nemam ničeg do univerzuma:

razlaže se,
umnožava,
ide gore,
pada još,
delje telo,
dograđuje,
ni za šta me ne pita,
ali zna
moje mesto,
ona hemisfera.

Prijatelji moji,
letim svuda
kao zvezda,
plovim tokom kao
senka
Sve u svemu
ja sam dokaz za


"nudim krv za prijatelja!"

Нема коментара:

Постави коментар