Nisam osećala ništa, ništa
kada sam videla krv, kožu,
kost.
One su pitale sažaljivo
da li mi je lako
ili se
pretvaram da sam neko
ko raspolaže sa
sto
rođenja
pa mi je ravno
pukne li jedno
i
odleti ispod mosta.
Nisam osećala ništa, stvarno,
a sad mi je
užasno.
Oprosti, živote, nisam znala ko si.
Нема коментара:
Постави коментар