DESI SE...
Desi se noc
ali mraka nigde nema
Kažu mi "spavaj"
"tako treba"
kažu i
"odmaraj,"
"san opušta"
kažu.
Pricaju, pricaju,
ali ko,
sa kime i zašto?
Evo,
sanjam da sanjam
- i to se dešava,
ali ne sanja
moje obecanje -
ne odvajaj se od sebe
nikada.
Pogledam gore - tišina,
pogledam više - praznina
nešto se, ipak, tamo dešava,
stvarno.
San mi ne prilici:
O, oci,
o, mozgu,
radim bez prestanka,
sama.
Ko mi tih prilazi i zabada
ludilo sopstvenog sumraka?
Нема коментара:
Постави коментар