XXI - U PAR REČI
PREDOSEĆAJ
Kada svane,
saznace se da li je to
dan
ili
život,
smrti.
KUDA?
Bežim od sebe,
ne osvrćem se,
samo pravo,
pravo.
Neko trči sa mnom
uporedo.
Prestiže me i
staje ispred.
Ogledalo!
DAN I NOĆ
Što je teži,
dan je duži.
Nikada uspostavljena
ravnomernost.
Vratimo se noći –
nju, bar, ne razumemo
uopšte.
POST
Tako je toplo sijala duša,
tako su nežno cvetale oči
i tako sivo vikalo nebo
da se još pitam:
otkuda vrana u gnezdu kraj mene?
UJUTRO
Prodavci novina prodju vene
Prodavci mleka prodaju suze
Devojka gleda, traži i pita
"Koja je cena, te, ponoćne mene?"
I
PESMA
Pisao je, pisao,
godinama stvarao
pesmu o pesmi
nad
pesmama.
Kada je dobio
poziv za nagradu,
poklonio se
i
zahvalio
"Dakle,
to je smrt,
mama?"
SVE
Podigla sam glavu
Zgužvala prekrivac
Videlo se nešto
Dobro, dobro, dobro
Još uvek sam
Živa
SPLET ISTINA
Ptica je pevala
Ptica je letela
Izmedu cvetova
Izmedu talasa
Plela je oblake
Slikala proroke
Ptica je živela
Pala
I
Umrla.
Pevam o svojoj
ptici
još
TRAGANJE
Na uglu ulice,
videla sam čoveka
koji ćuti,
gleda iza,
gleda ispred.
Zastala sam,
upitala:
Tražite li nekoga?
On se okrenuo,
vratio mi isti pogled,
vrlo jak,
preglasan i porazan.
Tada sam zanemela,
jer sam osetila
kako ja
stojim tu
i
i
od rodenja
tražim sebe.
SAVREMENA POEZIJA BIVŠE
tražim sebe.
SAVREMENA POEZIJA BIVŠE
Ma šta da planiram,
ne ostvari se.
Nije ni onda,
neće ni sutra,
Ništa ne želim da planiram
više ,
neću da mislim,
niti da maštam,
sveg mi je dosta,
osim da
živim.
E, to,to, zadnje,
moram
jer hoću.
ne ostvari se.
Nije ni onda,
neće ni sutra,
Ništa ne želim da planiram
više ,
neću da mislim,
niti da maštam,
sveg mi je dosta,
osim da
živim.
E, to,to, zadnje,
moram
jer hoću.
Нема коментара:
Постави коментар