ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

недеља, 15. јун 2014.

XXI - U PAR REČI

XXI - U PAR REČI

PREDOSEĆAJ

Kada svane,
saznace se da li je to
dan
ili
život,

smrti.



KUDA?

Bežim od sebe,
ne osvrćem se,
samo pravo,
pravo.
Neko trči sa mnom
uporedo.
Prestiže me i
staje ispred.
Ogledalo!



DAN I NOĆ

Što je teži,
dan je duži.
Nikada uspostavljena
ravnomernost.
Vratimo se noći –
nju, bar, ne razumemo
uopšte.




POST

Tako je toplo sijala duša,
tako su nežno cvetale oči
i tako sivo vikalo nebo
da se još pitam:

otkuda vrana u gnezdu kraj mene?



UJUTRO

Prodavci novina prodju vene
Prodavci mleka prodaju suze
Devojka gleda, traži i pita

"Koja je cena, te, ponoćne mene?"

I

PESMA

Pisao je, pisao,
godinama stvarao
pesmu o pesmi 
nad
pesmama.
Kada je dobio
poziv za nagradu,
poklonio se 
i
zahvalio

"Dakle,
to je smrt,
mama?"



SVE

Podigla sam glavu
Zgužvala prekrivac
Videlo se nešto
Dobro, dobro, dobro

Još uvek sam 
Živa



SPLET ISTINA

Ptica je pevala
Ptica je letela
Izmedu cvetova
Izmedu talasa
Plela je oblake
Slikala proroke
Ptica je živela
Pala
I
Umrla.

Pevam o svojoj 
ptici
još  




TRAGANJE

Na uglu ulice,
videla sam čoveka
koji ćuti,
gleda iza, 
gleda ispred.
Zastala sam,
upitala:
Tražite li nekoga?
On se okrenuo,
vratio mi isti pogled,
vrlo jak,
preglasan i porazan.
Tada sam zanemela,
jer sam osetila 
kako ja 

stojim tu 
i
od rodenja
tražim sebe.



SAVREMENA POEZIJA BIVŠE


Ma šta da planiram,
ne ostvari se.
Nije ni onda,
neće ni sutra,
Ništa ne želim da planiram
više ,
neću da mislim,
niti da maštam,
sveg mi je dosta,
osim da
živim.

E, to,to, zadnje,
moram
jer hoću.

Нема коментара:

Постави коментар