XXII - BEZIMENA JA / OBIČNO

Obično,

rano izlazim iz

kuće

i razgledam.

Čovek do čoveka,

ili kroz,

il'

kako-ko.

Spustim glavu da razmislim,

podignem je i zaključim -

nigde žive duše,

osim moje sa mislima:

 smrt
sanja
mene.