Marina Adamović
Poezija, kratke priče
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
понедељак, 7. јул 2014.
XXIII 25 i 5
Umrla je jedna sasvim nepoznata osoba.
Videla sam njenu ćerku.
Zažmurila sam.
Ona je širom otvorenih očiju
plakala.
Grize me savest što nisam otvorila svoje
i rekla sudbini
A ti? Vidiš li išta?
Нема коментара:
Постави коментар
Новији пост
Старији пост
Почетна
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар