Ni pomislila nisam,
kad sam udarala glavom o zid,
da ću napisati pesmu o
najlepšoj odi sveta, o krhkom životu
što nastaje, što nestaje
kao Mesec, kao reka,
a napisala sam,
jesam, jesam,
mada nisam najsigurnija,
dok je čitam i zagledam podvučeno,
da i mrtva
to još mogu!
Нема коментара:
Постави коментар