Svakoga jutra,
pre susreta sa poljem vida,
otkucam minijaturu,
tako krhku i lomljivu
da se Sunce zaprepasti i
ubaci je u autocnzuru.
Eto magle iz krvne plazme.
Nikne noć suočavanja sa
"teksta nema."
Cvokot slova lične
sudbine
udari u kapke
i silepi se za mene.
Нема коментара:
Постави коментар