(Željku Majstoroviću)
To je dan?
Možda - ne?
Moguća je roda iznad krovova.
Moguća sam ja na njenim krilima?
Takva belina, takvo predskazanje!
Udahnem duboko, osetim još dublje
vetar je pred vratima
mojih ludih, crnih
snova
ili je u grudima,
ili istoriji ko bi znao čije
mutne
krvi?
Okrenem se,
izdahnem,
ležaj je još hladan,
biće da i ne spavam?
Konačno sm saznala -
ovo je Xn-ti dan razmišljanja
o razlogu blagog,
al' prečitkog
osmeha.
Нема коментара:
Постави коментар