Nisam videla kako je nikao,
ni pratila kako je rastao,
miris mu nisam osetila,
ništa me vodilo njemu nije.
Tek jednoga jutra,
u sami cik zore,
čula sam škripu,
tihi pad grane.
Ona je probola srce i razum:
"Ne plači nikad,
otplakah život,
otplakah smrt
posadih Sunce, blistavo seme,
sada si ti,
na vrhu brda,
najlepši cvet
u
mes
to
me
ne"
ni pratila kako je rastao,
miris mu nisam osetila,
ništa me vodilo njemu nije.
Tek jednoga jutra,
u sami cik zore,
čula sam škripu,
tihi pad grane.
Ona je probola srce i razum:
"Ne plači nikad,
otplakah život,
otplakah smrt
posadih Sunce, blistavo seme,
sada si ti,
na vrhu brda,
najlepši cvet
u
mes
to
me
ne"
Нема коментара:
Постави коментар