ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

петак, 5. септембар 2014.

XXV TRENUTAK JE SVE


Nisam videla kako je nikao,
ni pratila kako je rastao,
miris mu nisam osetila,
ništa me vodilo njemu nije.

Tek jednoga jutra,
u sami cik zore,
čula sam škripu, 
tihi pad grane.

Ona je probola srce i razum:

"Ne plači nikad, 
otplakah život,
otplakah smrt  
posadih Sunce, blistavo seme,

sada si ti, 
na vrhu brda,
najlepši cvet 
u
mes
to 
me
ne"

Нема коментара:

Постави коментар